Читаоци су посредством интернета имали прилику прочитати слово Протојерејa поводом налагања бадњака у Бару. Ту он је изјавио, да смо у „опасности као никада до сада“ – алудирајући на опасност која долази са запада. Шта ваља чинити свима нама како би се одбранили од те пошасти? У данашњем времену, када смо бомбардовани продуктима западне културе, која је, буквално, отровала нашу омладину, постоји ли неки излаз или брана која би стопирала овај морални суноврат – којег здушно пропагирају власти у свим српским земљама?
Запажена је улога Протојерејa у протестима опозиције који трају већ неколико мјесеци. Шта се урадило, шта се пропустило? Како би се питање уласка Црне Горе у НАТО могло ријешити у Црној Гори?
Црквена ситуација у Украјини. Нешто слично се дешава и у Црној Гори. Патријарх Српски Иринеј је упутио посланицу митрополиту кијевском и све Украјине г. Онуфрију гдје се осуђују злодјела самопроглашене „Кијевске патријаршије“(напади на храмове РПЦ уз помоћ фашистичког „Десног Сектора“ и др). Али постоје индиције да ће се на овогодишњем Свеправославном сабору, који се требао одржати у Цариграду (сад се спомиње Женева- због безбједности), поставити питање признања самопроглашене „Кијевске патријаршије“.
Православне вјернике брине и најава да би се могао промијенити „отачки календар“? Да ли ће СПЦ остати при ставу да мјесецослов не треба дирати?
Прошло је 25 година, а Руси се упркос многим генерацијама у атеизму, враћају Цркви, та чињеница ми да је шлагворт за следеће питање: Много црногорских и српских политичара у интервјуима и за Њуз Фронт кажу да Запад ипак има алтернативу, пробуђену Русију. Да ли је ово можда излаз за православне Словене који су задње време били под западним утицајем, а сада имају прилику да се сјете и приклоне своме историјском савезнику? И на крају, шта можемо очекивати у времену које је пред нама? Да ли ће се Српска Православна Црква још активније укључити у анти-НАТО и анти-режимске протесте? И да ли те протесте треба објединити?