22.01.2016. године у 18 часова, у великој сали Центра за културу у Даниловграду, биће одржана анти- НАТО трибина у организацији Демократске народне партије Црне Горе (ДНП).
Како се наводи у саопштењу ДНП-а, на трибини ће се говорити о неопходности одржања статуса војне неутралности Црне Горе.
Сличне акције ће се касније одржати и у другим градивима, а Даниловград је изабран да буде први град где се оваква трибина одржава јер је у њему пала прва жртва НАТО агресије — двадесетједногодишни Саша Стајић, војник из Београда који је страдао на стражи у кругу даниловградске касарне „Милован Шарановић”.
Пренос Трибине можете пратити на овој страници од 18 часова.
Трибина је почела кратким филмом о НАТО агресији на СР Југославију. Након филма је у сали одржан минут ћутања у знак сећања на жртве НАТО бомбардовања.
Окупљенима се први обраћа председник општинског одбора Демократске народне партије Даниловград Драган Бојовић.
„Hannibal ante portas – Ханибал је пред вратима. Свима позната латинска изрека која позива на узбуну и индицира да народу и држави прети опасност. И прети нам опасност. И та опасност се све више умножава јер је последњих деценија на сцени радикална деструкција цивилизацијског, аксиолошког и културолошког бића Црне Горе. Наш режим, наши владајући такозвани „biznis montenegrini“ претворили су нашу целокупну историју у робу за продају и поткусуривање, разарајући притом оно витешко наслеђе по којем је овај простор у историји био познат. Ови насилни процеси усмерени ка изградњи једног другачијег идентитета Црне Горе и њеног народа, уводе нас, по признању самих властодржаца, у неко ново неисторијско Црногорство, а заправо у аутошовинизам, безличност и неслободу. „Држава стоји на старим обичајима и јунацима„, каже древни хеленски војсковођа Енеј. Прихватањем НАТО позивнице се одричемо свог античког темеља, своје аутономије, јунаштва, свог историјског памћења. Историја познаје институцију и праксу ропства која се, премда формално укинута, данас настоји наметнути на један перверзан патолошки начин. Да парафразирам Платона „неки људи верују у све само ако им се шапну праве речи„. Поданички карактер наше власти у својој НАТО хистерији и тежњи да се додвори страним центрима моћи, доводи нас у стање психопатологије и модерног ропства које је у психијатрији познато као феномен идентификације жртве са агресором. Реч је о моделу такозване дефанзивне идентификације када се жртва поистовећује са својим мучитељем, не само у понашању, већ и кроз прихватање његових циљева, интереса и вредности као својих. Наша власт настоји да нас натера да као своје прихватимо циљеве и интересе једног офанзивног војног савеза који нас је у најближој прошлости бомбардовао, и од чијих бомби су страдали и данас услед радијације страдају наши најближи. И више од тога. Убеђују нас како треба да се са усхићењем захвалимо и извинимо агресору што нас је тукао, те да му се придружимо у бацању демократских бомби по свету. „Нико ме у свету није покорио него ја самог себе“- говорио је Александар Велики. Патриотизам није ствар послушности него храбрости и слободе. Народ Црне Горе је увек умео да заштити себе, своју аутономију и слободу. И када нам се чинило да нема пута, налазили смо пут или га створили. НЕ у НАТО.“
У име мировног покрета „Не у рат, не у НАТО“ присутнима се обраћа Гојко Раичевић:
„Ми знамо колико смо јаки. Знамо и да је наш противник са друге стране прави џин, неупоредиво је јачи, он не оскудева ни у једном ресурсу, али и такав није одмакао даље од моралног и духовног патуљка. Нажалост, не мали део нашег народа, приволио се таквом џину, што од страха, што од лакомости. Сви смо овде сведоци да смо четврт века предвођени истим људима, и за то време је народ постао и матерјално и духовно опустошен. А од државе коју смо наследили од наших предака остала је једна криминална мрежа која контролише униформисану силу, а ми смо упознали и ту силу недавно, и простире свој криминални утицај на тих 13 812 квадрадних километара. Сви знамо колико је то мало.
О нашој, а чини се и његовој (Мила Ђукановића) судбини, се одлучује у Вашингтону и Бриселу. Слободу криминалаца који воде Црну Гору плаћамо ми. Плаћамо је и образом. Јер како другачије објаснити срамни референдум, покраден, 2006. године, преименовање након тога и протеривање српског језика на сличан начин на који је то радио пре тачно 100 година и аустроугарски окупатор. Имамо и пример управо одавде, из Бјелопавлића, када су се Бјелопавлички учитељи побунили, а њих четрнаесторо стављено пред војни суд и већина њих завршила у злогласним логорима. Поменимо и друге срамне одлуке које је ова власт донела у протеклих 25 годинаи велеиздају из 1999. године када је председник Црне Горе гласао заједно са осталим члановима да се СР Југославија брани свим средствима а онда урадио све да ослаби моћ одбране сопствене државе. Затим је направио и други чин издаје, а никад не заборавимо, иако он покушава то слабо да демантује. Ту оптужби нисам изнео ни ја нити било ко од нас овде присутних, него тадашњи председник Француске Ширак позивајући се на Била Клинтона, где каже да је Ђукановић јасно тражио од Била Клинтона да бомбардује север Црне Горе. Дакле, он је то покушао да дематнује, заправо његов кабинет, али ми се сећамо како је и тај демант био врло слаб. Још једна од срамних одлука је признавање лажне државе Косово, затим, увођење санкција Руској Федерацији. И када помислимо да не може више да нас изненади, она гласа да лажна држава Косово постане чланица УНЕСКО-а, а што није урадила ни, ето, Папуа Нова Гвинеја, или, рецимо, Намибија, која је гласала против. Остао је још само један срамни задак- да предају Црну Гору зликовца који су убили Сашу Стајића на неких 500 метара одавде, посејали осиромашени уранијум… „Ко ако не ми, када ако не сада?“- заједно морамо да покажемо отпор овом лудилу. Ја позивам да својим потписима дамо свој допринос борби, и пошаљемо поруку да то овога пута радимо оловком, а да ћемо бити спремни да одложимо оловку и нађемо другачији начин да се одбранимо од потенцијалног окупатора.“
Небојша Јушковић, председник Демократске странке јединства:
„Желим да вас поздравим у име Демократске странке јединства, странке која је јединствена на политичкој сцени Црне Горе из разлога што у своме програму као кључну одредницу има борбу против уласка Црне Горе у злочиначки и зликовачки НАТО. Такође, ми се залажемо за учлањење Црне Горе у све међународне економске, политичке и безбедоносне организације у којима се налази Русија, јер сматрамо да је то једини пут изласка из дубоке економске, политичке, моралне и духовне кризе и да би се тим Црна Гора вратила у своје природно лежиште. Ми смо против учлањења Црне Горе у Европску унију из неколико разлога – земље чланице Европске уније су земље чланице НАТО-а, а још су свеже ране на бомбардовање ’99. године. Такође сматрамо да је Европска Унија један од главних криваца за бројне проблеме који се у последњих двадесет и више година јављају на простору бивше Савезне Федеративне и СР Југославије, те да су земље чланице ЕУ такође одговорне за то, и да суптилним методама подржавају овај режим који они називају демократским (из публике се чује: „смрт фашизму – слобода народу!“). Кроз свој модел неолиберализма који спроводи ова власт, наметнута нам је неоколонијална кошуља, и ми се, драги другови, налазимо у стању економске окупације. Да би та економска окупација била заокружена, ми морамо да будемо и војно окупирани, а та војна окупација је улазак Црне Горе у НАТО.
А сада ћу вам цитирати другог председника САД који је рекао да постоје два модела за поробљавање народа – један је задуживањем, који је већ на сцени у Црној Гори, други је мачем. Тај други метод је улазак Црне Горе у НАТО.
Постоје бројне опасности евентуалног учлањења Црне Горе у НАТО. Недавно смо сазнали да су НАТО стратези планирали да Црна Гора постане база за складиштење нуклеарног отпада. Над тим би требало да се замисли народ Црне Горе без обзира на верску и националну припадност, да размисли какве би биле последице по здравље наших грађана. Такође, желим да упутим апел свима да се обратимо земљама чланицама ЕУ, ако су они искрено демократски како себе воле да представљају, да омогуће народу Црне Горе да се на референдуму изјасни о тако важном историјском питању – питању промене историјског кода Црне Горе. Ако се у Европи организују референдуми по обичним комуналним питањима, зашто онда нама та демократска Европа не омогући да ми грађани сами одредимо своју судбину? Не само своју, но и својих потомака! У случају да ЕУ не изврши притисак на актуелни режим, и да Црну Гору уведе насилно у НАТО кроз скупштину, изазваће трајне последице по стабилност и мир у Црној Гори, а у Европи би била сахрањена демократија, васкрснуо би фашизам у Западној Европи. Зато ми овде, организовани у ДФ, залагањем за референдум и његово поштено одржавање, бранимо демократске принципе и у Западној Европи. Желим такође да поздравим принципејалан став Министарства иностраних послова РФ и Државне Думе који воде политику према Црној Гори као што су је водили и њени цареви. Русија је овим показала да своју браћу штити као што су је штитили њени цареви. Не у НАТО, не у рат! Живели!“
Председник партије удружених пензионера и инвалида, Војо Вулетић:
„Вама је познато да је агресија НАТО снага на СР Југославију пораз међународног права и поретка. У ствари, намоћнија групација светских држава, вршила је 78 дана стравичан злочин над тада нашом заједничком земљом. Однос броја становника у држава агресорима и и тада нашој земљи био је 700 милиона према 10 милиона. Може се закључити каква је била природа ове агресије. На политичкој сцени, после распада биполарне структуре светских снага, појавила се нова и монструозна консталација глобалне доминације и деструкције која је себе, слично нацистичком покрету из тридесетих година двадесетог века, најавила под именом Новог светског поретка. Показало се да је реч о чудовишној творевини која почива на гигантским системима медијских лажи и пропаганде у служби снага глобализације, која без морала насиљем крче пут новом варварству којим се поништавају културно-цивилизацијске творевине нашег и других народа. Све то што ради НАТО је под лажном паролом хуманизма, људског права и борбе за демократију. Дугорочни циљ агресије САД је да се њиховом капиралу подчине сва кључна тржишта и сировински ресурси у свету. То је суштина америчких планова према многим умним главама у свету, планова лоше замаскираних у бајке о хуманитарним намерама и спречавања етничких конфликата. Да није тако, видимо сваки дан кроз то што се дешава многим земљама у свету. Оно што Америка жели је просперитет за себе уз зависну поробљену периферију. У ту периферију спада и наша Црна Гора која је већ у стању подчињености под управом Мила Ђукановића као америчког инструмента и међународног криминалног мафијашког лобија. За Црну Гору је важно да не улази ни у какав војни савез, а посебно је важно да ту одлуку донесе путем организованог и поштеног референдума.“
Љубица Гојковић, новинарка телевизије Српска:
„Управо у овом тренутку када власт Црне Горе преставља НАТО интеграције као услов без кога нема напретка и безбедности, земље ЕУ, чланице НАТО-а, потреса најтежа криза у њеној историји, такозвана мингрантска криза, једна од последица крвавог рата у Сирији који данас траје. Они који су проузроковали људске жртве, патњу и миграције, налазе се управо у НАТО алијанси. Где год је прошла НАТО чизма, остајала је пустош, разарање и страдање недужних цивила. За њом су остајале обогаљене државе, уништете привреде, обогаљене демократије. Нема сумње, НАТО је, како је то рекао недавно вице премијер РФ Дмитриј Рогозин у Београду, војни концепт НАТО-а је наставак Хладног раза који се води против Русије и у том духу треба посматрати наметнуте НАТО интеграције грађанима Црне Горе. Шта заправо значе те НАТО интеграције? Да ли Црној Гори треба улазак у агресивни анти-руски војни савез? Да ли Црногорци треба да учествују на неком будућем бојишту против руских војника? Да ли Црна Гора треба да постане мета терористичких напада? Да ли нама треба додатно задуживање зарад куповине скупог наоружања? Да ли нам је потребно да наша земља постане стратиште и војна колонија која ће служити као монета за поткусуривање у сукобу великих сила? Да ли нам је потребно да будемо у савезу са Албанијом и Загребом против Русије и Србије као што је то до сада, нажалост, Црна Гора била захваљујући поткупљеном и уцењеном руководству? Све док гласају за санкције Русији и док испуњавају сваки налог из Вашингтона, они нам објашњавају како анти-руски правац који су они заузели, не значи непријатељство са Русијом. Они нам представљају НАТО интеграције као сигурну будућност, а сигурна будућност под њиховим окриљем можемо видети на примеру тзв. државе Косово, Бугарске, Грчке, Румуније, Хрватсје, Украјине, Ирака, Либије, Авганистана. Можда је најбоље да питате о том напретку грађане тзв. Косова који умиру од малигних болести од осирумашеног уранијума, да питате грађане Румуније који умиру од глади, или Бугарске који се боре безуспешно да се затворе војне базе у њиховој земљу. О каквом се напретку ради можемо видети на примеру Либије и Ирака које су данас, након америчке интервенције, земље хаоса и нестабилности.
Да ли ће се на нашој територији градити војне базе, питамо се. Па, неће нас питати. Грађане Црне Горе нико ништа неће питати као што их нико није ни питао да ли желе да буду део алијансе која нас је бомбардовала 1999. Зато се морамо борити да наш глас вреди, да се уважава јер се ради о будућности грађана Црне Горе. У том смисли ни наш отпор несме бити пасиван као што раде неке друге партије опозиције са ставом да нас НАТО питање дели и да оно није важно. Слободни референдум је једини начин да се одлучи о будућности Црне Горе јер нову издају не смемо дозволити.“
Веселин Марковић говори о корупцији у локалној самоуправи Даниловграда:
„Човек живи онолико колико је био слободан. Зато ћу говорити о томе како нама овде, у Даниловграду наше локалне власти одузимају слободу, а тиме и део живота.“
Академик Зоран Лакић:
„Пуна ова велика сала, пуно срце свима нама који присуствујемо овом збору. Мене не изненађује велики број присутних на овом скупу, ми добро памтимо агресију НАТО-а на СР Југославију и никада нећемо заборавити. Драго ми је што овај организовани протест против НАТО-а креће из Даниловграда. Овде је уосталом пала и прва жртва НАТО агресије. Својевремено сам у дневном листу „Дан“ поставио питање „Да ли Црна Гора улази у НАТО или НАТО у Црну Гору?“. То је било истог дана када је Сергеј Лавров био у посети Црног Гори, пре две, можда и три године. То питање је и данас актуелно или бих рекао, још актуелније. Своју вечерашњу реч, назвао сам „Стабилност у нашем региону и НАТО“. Реч стабилност ставио сам под наводнике а видећете и зашто. Желео сам да излагањем будем ближи науци, а мало даљи од политике. Надаље сматрам да ово питање захтева и један и други прилаз, а највише патриотски.
НАТО се одавно наметао као тема и дилема, не само у ЦГ. И светски медији пишу о њему веома често. Неко их куди, а неко хвали. Већина их хвали. То се чини тако често да се ускоро може очекивати да НАТО постане синоним за мир и безбедост и благостање. А неки одлазе чак и даље па их називају фактором стабилности, цитираћу- „НАТО представља корак и прилог укупној стабилности у регији“. Ако је реч о стабилности по основу голога страха од рата, онда би се то могло протумачити да нас НАТО неће опет бомбардовати као ’99 године када нам је нанео преко 100 милијарди долара ратне штете. Али тај детаљ у себи садржи и најоштрију оптужбу против НАТО-а. Ако нема НАТО-а, нема ко да угрожава мир и миран живот на планети. При томе се присећамо да се НАТО први на планети конституисао као офанзивни војни савез одмах после завршетка Другог светског рата. Десетак година после тога, основан је Варшавски пакт као дефанзивни војни савез ’55. године. Као појашњење тога, навешћемо податак да је данашња Хрватска решила да потроши стотине милиона евра да набави офанзивне ракете како би се стабилизовао мир на Балкану. Србија је одговорила намером да набави дефанзивне ракете уз коментар „не купујте ви офанзивно оружје, па нећемо ни ми куповати дефанзивне ракете“. А све се то финансира из џепа народа који се не пита ни шта мисли о НАТО-у.
И пркос је фактор такве стабилности било где на планети. Ако НАТО није основан да угрожава мир, како они кажу, онда му он заиста пркоси за све време својега постојања. Из пркоса се рађа мржња, а из мржње злочин и то онај најгори – геноцидни. Никада нећемо заборавити жртве НАТО бомбардовања, порушене цивилне објекте, школе, болнице, мостове. То су они назвали „Милосрдни анђео“.
Од свог оснивања НАТО пркоси Истоку. Прво је то био СССР, па Савезна Руска Федерација, па арапски свет и такозвано Арапско пролеће које, ево, годинама траје. Много тога се променило, па данас ни читава Африка није црни континет, нису сви муслимани Бин Ладенови терористи. Бин Ладен је уклоњен а „Арапско пролеће“ још увек траје, и трајаће. СССР и РФ су се до сада успешно бранили од НАТО-а. Али злу се не може веровати. Време захтева велики опрез. Црна Гора би као евентуални пријатељ НАТО-а страховала за своју безбедност, јер ко је пријатељ НАТО-а, мора бити непријатељ осталог света; у првом реду РФ, а и Србије. Црна Гора против њих до сада никада није ратовала, иако су ратови били такорећи свакодневно. Тако долазимо до парадокса – да су нам непријатељи у постали пријатељи, а да нам је непријатељ „наша вековна заштитница Русија“ како је записано у бројним архивским документима. Нећу подсећати на Светог Петра Цетињског који је говорио да је наша мајка исто што и руска мајка. Исту мисао налазимо и у речима Вука Караџића који је сакупљао и сачувао народну мудрост. Једна од тих мудрости гласи- „у старог душманина не тражи новог пријатеља“.
Ако смо потомци наших предака, морамо све то поштовати и љубити. НАТО до сада није никога бранио и одбранио, а учествовао је у 90% од преко 200 ратова који су се десили после Другог светског рата. У тим ратовима је погинуло више него у Другом светском рату, а у њему је погинуло преко 60 милиона људи. То је резултат НАТО ратова у борби за мир!
Цитираћу заборављене речи апостола Павла – „ништа си ако љубави немаш“. У једном интервјуу нашег песника генија је записано – „у Библији постији само једна песма. Зове се Песма над песмама“.
Рекао сам што сам мислио на ову тему и што знам о овој теми. Нека се на референдуму чује глас народа хоћемо ли у НАТО. Верујем да ће одговор бити НЕ у НАТО, НЕ у РАТ.“
Предраг Булатовић:
„2. децембра позвали су нас у НАТО. Процедура је следећа- 28 земаља у периоду који је пред нама треба да ратификују такву једну позивницу. Тек након тога се доноси одлука у Црног Гори. Верујем да сваки грађанин Црне Горе зна предности и мане НАТО-а, а више је мана. Само пре годину и по дана је не више од 25% грађана било за НАТО. Наши људи памте агресију на нашу земљу која је била ван одлука Савета безбедности, илегално, чист тероризам, и знају да је тај војни савез агресивна организација, која реализује пре свега интересе главних чланова НАТО-а, нарочито националне интересе САД. Резултат НАТО агресије на нашу земљу је управо реализација националних интереса САД, а то је једна од највећих НАТО база у тзв. држави Косово.“
Страхиња Булајић подсетио је окупљене на људске губитке и материјалну штету коју је НАТО причинио током своје интервенције у СР Југославији.
Милан Кнежевић:
„У данима када обележавамо 100 година од Мојковачке битке, време је да се присетимо наших славних предака и запитамо се јесмо ли достојни њихове жртве и славе. Вечерашња трибина као својеврстан вид отпора је порука да Мојковачка битка са Божића 1916. траје и данас, и да ми јесмо достојни славне жртве наших предака, да их нећемо обрукати. Ова трибина је доказ да никакав новац, никаква сила и никаква медијска хегемонија не могу избрисати оно што се налази у црногорском националном бићу – а то је отпор према глобалној неправди. Желим да вас обавестим да је председништво ДНП-а усвојило план и стратешки документ који се зове анти-НАТО кампања коју ћемо спроводити широм Црне Горе. Са овим документом, заједно са грађанима, свим расположивим демократским средствима спречићемо учлањење Црне Горе у тај офанзивни војни савез. Основа овог стратешког партијског документа је војна неутралност Црне Горе коју би нам гарантовале Русија и НАТО. Добијањем позивнице, режим Мила Ђукановића се обавезао да у случају било каквог геополитичког сукоба између НАТО-а и Русије, црногорски војници, црногорски градови, црногорска села, црногорско море, реке, црногорски народ буду на страни НАТО-а против наше вековне заштитнице Русије! Ја сам већ изјављивао да смо ми овде уморни од ратова и да их не желимо, али бих да поручим Милу Ђукановићу да ако буде било сукоба између НАТО-а и Русије, немој ни да сумња на чијој страни ће бити црногорски народ! Бићемо на страни Светог Петра Цетињског, Његоша, на страни Русије. Хтео бих са задовољством да саопштим да ћемо за десетак дана, колега Булатовић и ја, бити у Руској Федерацији где ћемо поново саопштити став о војној неутралности, изаћи са јасним моделом балканског савеза држава заснованим на војној неутралности. Овај балкански савез чиниле би Црна Гора, Србија, Македонија и Босна и Херцеговина и затражили бисмо од Савета безбедности УН да нам гарантује војну неутралност јер сматрамо да ове државе најбоље могу опстати војно неутралне. Зато бих одавде поручио да једино на референдуму сам народ може одлучити да ли жели да буде део НАТО коалиције. Било каква одлука донета у скупштини Црне Горе биће необавезујућа, ништавна, и црногорски народ је неће прихватити као што ни 25. марта, 1941. године није прихватио да буде део хитлеровске коалиције. Само два дана после те одлуке организовали смо протесте и послали јасну поруку да не желимо да будемо на страни агресора. Ви знате да је основна намера НАТО агресије на СР Југославију, којом су славили свој педесети рођендан, била отимање државне територије Косова и Метохије. Косово и Метохија на које и Црна Гора има право, о којој је певао и краљ Никола у незваничној црногорској химни „Онамо, ‘намо“. У Црној Гори је и зачета идеја о Високим Дечанима и Пећкој патријаршији када смо били пет вековима под Турцима. Пећка патријаршија је чувала идеју ослобођења, братскога савеза између Србије и Црне Горе, и ако смо могли пет векова да гајимо наду повратка КиМ, као што су Израелци хиљадама година чували идеју повратка у свој Јерусалим, уверен сам да уз помоћ наше заштитнице и савезника Русије, Црна Гора, словенски народи, православни народи и сви народи који су против глобализма, империјализма, неоколонијализма, морају пронаћи снагу и одупрети се и наћи начин да покажу да је човечанство слободно. Ми желимо да се свим расположивим демократским средствима боримо за војну неутралност Црне Горе, јер само тако можемо сачувати нашу независност. Зато вас молим да у наредним данима, месецима, учинимо све да ова идеја заживи у свакој црногорској кући. Да пошаљемо поруку и Ђукановићу и НАТО земљама да се Црна Гори противи било каквим војним и агресивним ангажманима широм света, као што смо се противили и 1999. године. НЕ у НАТО, НЕ у РАТ!“