Молба Дмитрија Рогозина Србији

Када је потпредседник руске владе Дмитриj Рогозин био у званичној посети Србији, замолио jе председника Владе Србиjе Aлександра Вучића да помогне у проналаску места где је сахрањен његов чукундеда генерал-мајор руске војске Николај Миткевич Жолток.

 

„Знате шта је за мене сада веома важно — јуче сам се са том молбом обратио министру одбране Србије — негде овде у Србији је сахрањен мој чукундеда и ја бих желео да нађем његове корене. Нажалост, има много напуштених гробова руских официра. Мој чукундеда је био један од руководилаца Белог покрета на југу Русије и двадесете године је са остатком руског Белог покрета отишао у емиграцију, дошао је бродовима заједно са Врангелом. Врангел је сахрањен у Београду и данас је моја супруга била тамо, у том малом храму… Овде је сахрањен и мој чукундеда Николај Антонович, ја бих желео да нађем његове корене. За мене је то важно. Ја сам замолио српске званичнике, и замолио сам новинаре и историчаре који раде у Србији да ми помогну да нађем ту гробницу. За мене је то сада веома важно.“

 

 

Јуче је Дмитриј Рогозин подсетио Премијера Србије и Србију о томе колико је за њега важно да се нађе гроб његовог чукундеде. На својој страници на Фејсбуку, потпредседник руске владе је написао:

 

Capturedrogozin

„Замолио сам премијера Србије да нађе место где је сахрањен мој прапрадеда, генерал-мајор руске војске Николај Антонович Миткевич Жолток“, и додао да је његов чукундеда, заједно са саборцима 1920. године напустио Севастопољ и емигрирао у Југославију.

 

 

На Фејсбуку је још у време посете Рогозина Србији направљена страница под називом „Да помогнемо брату Димитрију Рогозину“ где се Срби полако окупљају у жељи да помогну потпредседнику руске владе. На тој страници можете наћи и додатне информације које је сам Дмитриј Рогозин доставио:

 

Capturepomoć

 

Линк до Фејсбук странице: Да помогнемо брату Димитрију Рогозину

 

Рогозин је додао да ће бити захвалан за сваку информацију.

 

У Русији је вођен грађански рат током којег су одиграни драматични преображаји и током којег је стрељана царска породица. То је означило и почетак масовне емиграције током које је отишло око два милиона људи. Била је то најмасовнија политичка емиграција у свету између два светска рата.

Избеглице су се расејале по готово свим државама у Европи, а око 200.000 њих доспело је на Балкан, а око 44.000 њих нашло је уточиште у Југославији.

 

Међу избеглим људима било је припадника различитих друштвених група, много истакнутих људи из културе, науке, политике. Рогозинов чукундеда је у Србију дошао заједно са  руским емигранатима после Октобарске револуције.

У Србију је дошао и генерал Петар Врангел који се настанио у Сремским Карловцима, председник Држвне Думе Михаил Роджианко, чувени архитект Николај Краснов, представници Руске православне цркве, и многи други руски научници, уметници, лекари.

 

То значи да је су у Србији сахрањени неки чланови Државне Думе, генерал Михаил Алексејев, врховни командант руске армије, Петар Врангел, главни командант руске Беле гарде.

У Србији су живели потомци и рођаци Суворова, Пушкина, Љермонтова, Толстоја, Булгакова…

 
(РТС/Спутњик/ФБ страница Дмитрија Рогозина)