Гостујући на трибини под називом „Не у НАТО“ синоћ у Даниловграду, академик Зоран Лакић говорио је последицама формирања НАТО савеза.
НАТО се одавно наметао као тема и дилема, не само у Црног Гори. И светски медији пишу о њему веома често. Неко их куди, а неко хвали. Већина их хвали. То се чини тако често да се ускоро може очекивати да НАТО постане синоним за мир и безбедост и благостање. А неки одлазе чак и даље па их називају фактором стабилности, цитираћу- «НАТО представља корак и прилог укупној стабилности у регији». Ако је реч о стабилности по основу голога страха од рата, онда би се то могло протумачити да нас НАТО неће опет бомбардовати као ’99 године када нам је нанео преко 100 милијарди долара ратне штете. Али тај детаљ у себи садржи и најоштрију оптужбу против НАТО-а. Ако нема НАТО-а, нема ко да угрожава мир и миран живот на планети.
При томе се присећамо да се НАТО први на планети конституисао као офанзивни војни савез одмах после завршетка Другог светског рата. Десетак година после тога, основан је Варшавски пакт као дефанзивни војни савез ’55. године. Као појашњење тога, навешћемо податак да је данашња Хрватска решила да потроши стотине милиона евра да набави офанзивне ракете како би се стабилизовао мир на Балкану. Србија је одговорила намером да набави дефанзивне ракете уз коментар «не купујте ви офанзивно оружје, па нећемо ни ми куповати дефанзивне ракете». А све се то финансира из џепа народа који се не пита ни шта мисли о НАТО-у.
И пркос је фактор такве стабилности било где на планети. Ако НАТО није основан да угрожава мир, како они кажу, онда му он заиста пркоси за све време својега постојања. Из пркоса се рађа мржња, а из мржње злочин и то онај најгори — геноцидни. Никада нећемо заборавити жртве НАТО бомбардовања, порушене цивилне објекте, школе, болнице, мостове. То су они назвали «Милосрдни анђео».
Од свог оснивања НАТО пркоси Истоку. Прво је то био СССР, па Савезна Руска Федерација, па арапски свет и такозвано Арапско пролеће које, ево, годинама траје. Много тога се променило, па данас ни читава Африка није црни континет, нису сви муслимани Бин Ладенови терористи. Бин Ладен је уклоњен а «Арапско пролеће» још увек траје, и трајаће. СССР и РФ су се до сада успешно бранили од НАТО-а. Али злу се не може веровати. Време захтева велики опрез. Црна Гора би као евентуални пријатељ НАТО-а страховала за своју безбедност, јер ко је пријатељ НАТО-а, мора бити непријатељ осталог света; у првом реду РФ, а и Србије. Црна Гора против њих до сада никада није ратовала, иако су ратови били такорећи свакодневно. Тако долазимо до парадокса — да су нам непријатељи у постали пријатељи, а да нам је непријатељ «наша вековна заштитница Русија» како је записано у бројним архивским документима. Нећу подсећати на Светог Петра Цетињског који је говорио да је наша мајка исто што и руска мајка. Исту мисао налазимо и у речима Вука Караџића који је сакупљао и сачувао народну мудрост. Једна од тих мудрости гласи- «у старог душманина не тражи новог пријатеља».
Ако смо потомци наших предака, морамо све то поштовати и љубити. НАТО до сада није никога бранио и одбранио, а учествовао је у 90% од преко 200 ратова који су се десили после Другог светског рата. У тим ратовима је погинуло више него у Другом светском рату, а у Другом светском рату је погинуло преко 60 милиона људи. То је резултат НАТО ратова у борби за мир!
Рекао сам што сам мислио на ову тему и што знам о овој теми. Нека се на референдуму чује глас народа хоћемо ли у НАТО. Верујем да ће одговор бити не у НАТО, не у РАТ!