Могућност избијања трећег светског рата узнемирава људе већ деценијама. Уколико би до најгорег сценарија ипак дошло, Русија би имала највеће шансе да из њега изађе као победник.
У јуну 2014 године је Пентагон извео симулацију чији је циљ био да предвиди исход битке између Русије и НАТО-а. Сценарио вежбе је подразумевао да Русија уђе у сукоб са чланицама НАТО-а Естонијом и Летонијом. Да ли би Северноатлански војни савез био способан да одбрани ове државе?
«Резултати су били обесхрабрујући», објашњава један виши амерички генерал. Чак и када би све трупе САД и НАТО-а стациониране у Европи биле послате на Балтик, укључујући и 82 падобранску дивизију оспособљену за брзо деловање, САД би изгубиле битку.
«Ми једноставно немамо те снаге у Европи. Поред тога, чињеница је да Руси имају најбоље ракете земља-ваздух на свету, а не устручавају се ни да употребе тешку артиљерију», додаје он.
Победа Русије у овом виртуелном сукобу није била једнократна. Американци су поменуту вежбу извели чак 16 пута са различитим сценаријима који су сви били у корист НАТО-а, али је закључак увек био исти – Руси су једноставно непобедиви.
У овом контексту непромишљен турски потез обарања руског борбеног авиона је лоша вест за НАТО. Будући да је Турска чланица овог војног савеза, руско ратно ваздухопловство од сада помно прати и деловање осталих земаља савеза предвођене САД-ом, јер оне могу донети одлуку о пружање војне помоћи турском савезнику.
Употреба нуклеарног наоружања несумњиво би имала страховите последице по обе стране, као и по целу планету, али, ако до ње дође, постоје неки важни фактори који претежу на руску страну.
Према подацима које су 1 октобра 2014 године међусобно разменили Москва и Вашингтон, Русија располаже са 1643, а Америка са 1642 стратешке ракете опремљене нуклеарним бојевим главама. Разлика у броју јесте занемарљива, али у снази је веома упадљива.
Наиме, руске Ракетне трупе стратешке намене у својим силосима имају ускладиштено наоружање које по разорној моћи превазилази све чиме САД располажу.
За одвраћање од противничког нуклеарног напада Москва се највише ослања на ракете „Војвода“ од којих само једна може да уништи подручје површине америчке савезне државе Њујорк.
Треба имати у виду да 80% америчког становништва живи у источном и западном приобалном појасу, тако да само неколико прецизно усмерених нуклеарних ракета може да затре сваки траг људског постојања у тим густо насељеним узаним појасевима.
Насупрот томе, Русија има двоструко мање становника од САД, али је оно распоређено по целој територији највеће земље на свету, тако да би бројне људске заједнице преживеле не само први, већ вероватно и други талас бомби.
Русија има још један адут, а то су надзвучни бомбардери Ту-160 који достижу брзину већу од 2 маха. Стационирани су на утврђеним аеродромима смештеним дубоко у срцу Русије, одакле могу преко Северног пола да дођу до безбедне позиције изнад Атлантика и испале крстареће ракете опремљене нуклеарним бојевим главама, а затим да се врате у базу и посматрају резултате свог дејства на ТВ каналу Си-Ен -Ен.
Претходна реченица подразумева да ће Си-Ен-Ен преживети нуклеарни напад. Ипак то уопште није извесно, јер флота руских стратешких бомбардера може без већих потешкоћа да уништи сваки већи амерички град.
Пошто им је моћ руског наоружања добро позната, Американци су се својски трудили да током преговора о ограничавању нуклеарног арсенала елиминишу постојање такозваног „оружја судњег дана“, као што су ракете „Војвода“.
Ката