Начин организације власти и методи управљања, које примењују тоталитарни режими, слични су и не зависе од идеолошких нијанси.
Пише: Ростислав Ишћенко
Независно од тога, ко конкретно контролише власт, ако се режим одлучи за праву једнопартијску државу, гушећи алтернативне тачке гледишта, неминовно је доношење одређених одлука, од „привремених“ административних ограничења слободе говора, до физичког уништења, не само представника алтернативних гледишта, већ и чланова властите партије.
Нису сви режими, који су склони тоталитаризму, прошли тај пут до краја, али у томе нема њихове кривице – неки једноставно нису стигли, јер су имали на располагању сувише кратко историјско време.
Сада велики део опозиционих представника руске либералне политичке групације јавно подржава методе, који се примењују према политичким опонентима на Украјини, одбијајући да признају да је тамо власт освојена помоћу оружаног преврата, „не примећујући“ њену сарадњу, а сада већ и зависност од нацистичких оружаних банди и поричући чињеницу да је та власт започела грађански рат против једног дела властитог народа.
Испоставља се – ако би садашњи опозиционари успели да сачувају власт у Русији, или да је поново освоје – да би користили исте такве методе борбе против политичких противника, као и кијевски режим. Већина њих су искрени либерали-западњаци и они сигурно не подржавају ни бандеровску (делимично) ни нацистичку (у целини) идеологију. Када их политички опоненти називају фашистима, они имају у виду управо потенцијалне методе управљања, али не и идеологију.
На сличан начин су сами либерали-западњаци називали „мрко-црвеним“ касносовјетске и постсовјетске комунисте. У том случају они су такође имали у виду терор усмерен против политичких опонената као метод владавине, али никако идеолошку блискост.
Са тачке гледишта идеологије, Стаљинов СССР је био потпун антипод нацистичкој Немачкој.
Од настанка човечанства до наших дана, тоталитарна држава, која терористичким методама осваја монополски положај идеологије владајуће класе, исти је такав познати и распрострањени метод организације власти, као демократија, олигархија, монархија.
Шта више, монархија може да буде демократска, олигархијска и тоталитарна, у зависности од личности монарха и од политичких традиција конкретног друштва. Исто тако тоталитарно може да буде друштво у коме власт формално остварују демократске институтуције.
Ката