„Јужни ток“ може оживети кроз „Бугарски ток“?

Обустављени пројекат „Јужни ток“ могао би да оживи кроз нови гасовод „Бугарски ток“. На заседању руско-бугарске међудржавне комисије за економску сарадњу, која се после пет година састала у Софији, Бугарска је, и званично, Русији предложила да се на бугарским обалама Црног мора направи гасно чвориште. Москва је заинтересована, али само ако Европска унија одобри пројекат.

 

bugarskitok

 

Предлог за градњу нове верзије „Јужног тока“ иницирао је бугарски премијер Бојко Борисов. План је да се искористи претходна траса деонице „Јужног тока“ кроз Црно море. Бугарској је приоритет да направи гасни дистрибутивни центар у близини црноморске луке Варна, где би се кроз две подморске гасне цеви допремао руски гас.

 

„Русија је наш веома важан партнер у области енергетике, наш главни снабдевач гасом, нафтом и нуклеарним горивом. С друге стране, Бугарска је веома поуздана за транзит руског гаса у Грчку, Турску, Македонију. Са нашим руским партнерима разматраћемо тај пројекат јер мора да буде у складу са прописима ЕУ“, истиче министарка енергетике Бугарске Теменушка Петкова.

 

 

У бугарској влади тврде и да су званичнике Уније већ упознали са плановима за изградњу тог гасног чворишта. Иако су оптимисти поводом реализације новог пројекта, Руси траже и званичну потврду Европске комисије.

 

„Једина ствар коју смо затражили за сада је одобрење Европске комисије која мора да одобри низ докумената, укључујући и техничке јер се без њиих пројекат тешко може развијати“, напомисе Сергеј Герасимов из Руско-бугарске Међувладине комисија.

 

 

Најављени пројекат оправдао би и повезивање Србије и Бугаске гасоводом „Димитровград– Софија“ који је покренула Европска унија, чиме бисмо осигурали додатне количине гаса.

 

„Следећа алтернатива и сигурност снабдевања грађана ће зависити од регионалних пројекта као што је ТАНАП, ‘Турски ток’, као што је евентуално ‘Северни ток’, где ћемо имати сигурније снабдевање овог дела Европе“, истиче Љубинко Савић из Привредне коморе Србије.

 

 

Капацитет „Јужног тока“ требало је да буде 63 милијарде кубика гаса годишње, а гасни дистрибутивни центар „Балкан“ у Варни покрио би трећину те количине.

 

 

(РТС)