Начин организације власти и методи управљања, које примењују тоталитарни режими, слични су и не зависе од идеолошких нијанси.
Пише: Ростислав Ишћенко
Подељене извршна, законодавна и судска власт, такође могу да буду спојене једном идеологијом.
У Трећем рајху и у СССР једна идеологија се обезбеђивала партијском контролом, али она, у принципу, може да се постигне и за рачун ауторитета лидера или групном солидарношћу дела друштва, који контролише институције власти.
У савременој ЕУ, идеолошку монолитност обезбеђује апстракција коју називају јавним мњењем, која представља мишљење већине власника и топ-менаџера медија, а у ствари које само преноси друштву мишљење оног истог викторијанског салона, који сакупља џет-сет владајуће класе.
Од тоталитаризма могу да пате сви. Разлика је само у томе, што је за већину друштава, и већину система, организација власти путем тоталитаризма – болест и перверзија, реакција на неке нерешене унутарполитичке проблеме. Притом тоталитаризам може да остане основа државног система довољно дуго и, у неким случајевима чак да игра суштинску улогу у условима увођења реформи.
У свим случајевима, сем једног. При чему, тај једини случај не предвиђа никакву другачију организацију власти, сем тоталитаризма. И тај једини случај обезбеђује или брзи прелазак ка деградацији друштва, или доводи до неограничене спољне агресије, која исто тако брзо руши државност. Говори се о радикално-националистичком тоталитаризму, о нацизму.
Као прво, зашто је тоталитаризам једино прихватљив облик за радикални национализам?
Зато што радикални национализам диктира апсурдну идеју приоритета једне нације већ самим фактом њеног постојања. Управо због тога радикално-националистички режими непрекидно траже доказе древности властите нације, њеног постојања још у праисторијско доба, а такође и њене просветитељске улоге у људској историји.
Радикални национализам исповеда не грађански принцип, већ принцип крви. То јест чак његови следбеници друге националности не могу да се интегришу у нацистичко друштво. Они ће сви бити људи ниже врсте „унтерменши“, чије постојање (у статусу који се не мења од рођења) захтева идеја нације „натчовека“ – иберменша, у којој је сваки кујунџија – „натчовек“ за главу виши од академика – „недочовека“, који није имао срећу да се роди као члан господске нације.
Као што видимо, дата идеологија је усмерена на маргиналне слојеве. Њу ће увек подржати људи, који осећају своју ограниченост, неспособност да на адекватан начин конкуришу у традиционалном друштву. Јер, баш та идеологија не захтева умеће да се напорно ради, нити поседовање ма каквог талента. Треба се само родити као члан господске нације.
Али, сама чињеница срећног рођења захтева материјалну потврду. У складу са тим, нацистичка држава мора да дозволи представницима „више расе“ да не само политички гуше представнике „ниже расе“, већ и да економски живе на њихов рачун, то јест да их банално пљачкају.
Ево ту наступа оно друго. Ако је „нација господе“ сачињена од интелектуално неспособних маргиналаца-нерадника, који се необуздано поносе поседовањем хромозома, тада ће енергија таквог друштва бити усмерена, не на стварање, већ на потврђивање свог господства (научна истраживања, која потврђују древност ala „Христос је био Украјинац“, бесмислени архитектонски пројекти који пате од мегаломаније итд.). Најпрестижнији и најтраженији ће постати радови научника, песника, уметника итд., који величају нацију.
Продуктивне снаге и таленат почињу брзо да се преливају из сфере реалне економике у сферу производње „импозантних“ легенди. Друштво губи способност да обезбеђује нарасле материјалне потребе „нације господе“ на рачун властите економије.
Овде долази и оно треће. Најједноставнији излаз је приморати „људе ниже врсте“ да раде за тебе. Али, немају сви толико среће као на Украјини са Русима, којих је, чак и према званичним подацима, остало 15% од укупног броја становништва. Реално, према подацима истраживања, које је спровео институт Галуп 2008. године, оних који говоре руски и који припадају руској култури (што значи Русима) – чак је 86% становника Украјине (управо такав проценат испитаника определио се за анкету на руском језику).
Ката