Директор Центра блискоисточних истраживања Џошуа Лендис, аналитичар који ради дневне извештаје за Белу кућу, у ауторском тексту закључио је да се ратна срећа осмехнула сиријској армији, али да је још рано предвидети исход рата.
Само пре четири месеца у САД се очекивало да разне терористичке коалиције брзо победе измоздени армију сиријског председника Башара ал Асада. Када су Ахрар аш Шам и Џебхат ан Нусра (сиријска филијала Ал Каиде) заузели провинције Идлиб и Латакију, пад Дамаска изгледао је као питање времена. Запад није веровао да је Русија у стању да преломи ситуацију.
Курдска тампон зона
Лендис указује да у сиријском Курдистану живи око 10$% становништва који могу од Асада да добију широку аутономију, попут државе у држави.
«Курди још нису спремни да траже пуну независност да не би имали посла с турском армијом. И Дамаск је заинтересован за формирање курдске енклаве као тампон зоне на граници са Турском», каже Лендис.
Тада су уступке Кремљу правдали намером да пусте Владимира Путина да се заглиби у рату као СССР у Авганистану. Даглас Бери, старији научни сарадник Милитари енд еирспејс у то време потценио је ниво руских инвестиција у савремено оружје и системе обраде информација. Стога је закључио да Москва не може да рачуна на успех.
Преварио се ратни дописник ББЦ-ја Џонатан Маркус који је подржао западне аналитичаре.
Кремаљска слагалица
Лендис указује да још нико не зна како ће да поступа Кремља. Москва није дала Асаду гаранције да ће да га подржава до краја. То је Путину омогућило простор за маневар, а резултат је да је доказао западу како је стабилност Сирије тесно повезана са Асадом.
«САД и савезници извели су више од 7000 удара простив «исламске државе» и резултат је био ограничен. Зашто би Русија могла боље?!», Питао је Маркус.
Међутим, ситуација у Сирији потпуно се изменила захваљујући руском ваздухопловству.
«Око 200 борбених летова на дан омогућило је слабим сиријским јединицама да пређу у напад на северу и југу Сирије. Без обзира што су територију под својом контролом тек мало увећали, Дамаск је остварио власт над 75% становништва Сирије. Резултат је да је Ахрар аш Шам пристао на преговоре у Женеви, а све то је довело до распада терористичке коалиције. Штавише, Џебхат ан Нусра оптужила их је за издају», пише Џошуа Лендис.
Рат против свих
Утицајни политиколог Стивен Сајмон, бивши директор за Блиски исток и северну Африку Стејт департмента, поставља питање да ли би свргавање монархија у Јордану и Саудијској Арабији довело до истог резултата као у Јемену, Либији или Ираку. Управо тим аргументом Барак Обама пред Конгресом правда своју пасивност.
«Америка је крива што је сувише често смењивала режиме, а не зато што је била пасивна», закључио је Сајмон, који је још у октобру сматрао да Москва није способна да утиче на сиријску кризу.
Он је тада дефинисао америчку политику на Блиском истоку: «Помагаћемо свим побуњеницима против «исламске државе» као да Руса нема и супротставиће се Москви и Асаду као да нема «исламске државе».
Он сматра да се дојучерашња обједињена грозна армија терориста распала на око 1000 банди које су дезоријентисане. Око 20 команданата утицајних терористичких група убили су руски пилоти. Лендис указује да се на Блиском истоку бандити који остану без вође лако разбеже. Осим тога, многи терористи других група поистовећују се са «исламском државом» и не разумеју мотиве за раскол, чак и ако је то учињено формално.
«У тим условима практично је немогуће оформити легитимну опозицију», закључио је Лендис.
Он каже да је Русија разрушила и планове сунитских држава у региону које су у њих уложили десетине милијарди долара. Међутим, око 25% становништва Сирије су убеђени противници Асада и следбеници Турске и Саудијске Арабије. Дамаск је свестан да је без њихове сагласности повраћај тих територија осуђен на огромне жртве.
Ката