Хрватска ће тражити ратну одштету од Србије, У припреми и нови уџбеници са ревидираном историјом Првог и Другог светског рата

Књига „Домовински рат” део је наставног плана за више разреде основне школе, а у припреми су и нови уџбеници са ревидираном историјом Првог и Другог светског рата.

 

hrvatska-zastava-republika-eu

Хрватска ће ускоро поднети захтев за ратну одштету од Србије, сазнаје „Политика” у дипломатским круговима у Загребу. Чак се размишља о томе и да бранитељи поднесу појединачне тужбе, али се још тражи правни начин да се то уради.

 

У Хрватској је, како примећују овe стране диплoмате, увелико на делу ревизија историје. Иако овде сви, па и бранитељи из шатора у Савској који су пре неки дан узвикивали „За дом спремни”, енергично одбијају оптужбе да имају везе са усташама, односно да правдају злочине из Другог светског рата, један западни дипломата нам прича да је недавно посетио спомен-парк Јасеновац и приметио је неке промене у поставци у односу на прошлу посету. Наиме, филм који се сада пушта о Јасеновцу није онај исти који су некада посетиоци могли да виде. У новом филму се, каже, релативизују злочини у овом логору и покушавају да оправдају. Званични Загреб говори о 88.000 убијених, иако именованих има 135.000. Тaj умањени број, нажалост, прихватају и неки српски интелектуални кругови у Хрватској.

 

 

На темељима нове историје овде се васпитавају и деца. Књига „Домовински рат” део је наставног плана за више разреде основне школе, а како сазнајемо, у припреми су и нови уџбеници са ревидираном историјом Првог и Другог светског рата. Критичких тонова на оно што се дешава у Хрватској ипак има. Наши саговорници кажу да су свој глас против ове ревизије историје дигли поједини историчари млађе генерације.

 

Страсти око одласка министра бранитеља Мије Црноје који је на тој дужности био свега два дана још се не стишавају. Иако је изгледало да је списак његових превара исцрпљен показало се да није тако. Јуче су новине донеле причу да му је на основу лажне документације Хрватски завод за здравствено осигурање исплатио велику своту новца на име накнаде плате за боловање због чега се под истрагом нашла једна службеница овог завода.

 

Али, много више него Црнојем, овдашњи медији се баве новим премијером Тихомиром Орешковићем не штедећи речи критике на његов рачун. У подсмешљивом тону говоре о томе како је Црноја добио 28 сати (толико се преговарало о његовој судбини) као да се одлучивало хоће ли Хрватска напасти Русију. „За два дана вас ракета може послати на Месец”, примећује духовито портал Индекс.

 

 

Иза ове духовитости ипак провејава забринутост да Хрватска није добила премијера којим би се поносила. Називају га колебљивцем који је поклекнуо и на лако решивом случају показао да је само председник, али не и шеф владе. У најбољем случају је, како кажу, финансијски директор владе коју води Томислав Карамарко, а смирује Божо Петров.

 

Орешковић се, пак, правда да је Црноја „као бранитељ који се борио за ову државу завредио мало пажње па смо му зато дали два дана”.

 

Уместо Црноје министарство ће привремено водити Весна Нађ, чланица Милановићевог СДП-а јер још није разрешена дужности. Тако ће се, кажу, бар на неколико дана остварити жеља лидера Моста Боже Петрова о великој трипартитној коалиционој влади.

 

 

Од тешких политичких тема, Загрепчани се опуштају уз прославу кинеске нове године чему се овде придаје велика пажња. Централни трг Бана Јелачића већ неколико дана украшавају фигуре Кинеза, а јуче је постављена и велика бина на којој се током читавог дана смењују бројне домаће и стране групе.

 

Извор: „Политика