Блискост Србије и Ирана потврђена је на многим пољима, а укидање међународних санкција мојој земљи брзо ће и директно имати позитиван утицај на односе са свим државама света.
У овом тренутку привредници и велике компаније из наше две земље су у фази међусобних посета и преговора ради склапања пословних договора, изјавио је у интервјуу „Дневнику” амбасадор Исламске Републике Иран Majid Fahimpour (Маџид Фахимпур). Земља која тренутно преседава Покретом несврстаних, чији је Србија један од оснивача, а сада је један од 18 посматрача, национални празник 11. фебруар, дан победе Исламске револуције 1979, ове године светкује без санкција. Међународна агенција за атомску енергију је 17. јануара потврдила да је Иран извршио своје обавезе из споразума са светским силама, познатог као “Заједнички свеобухватни план акције“ и званично су укинуте међународне санкције које су трајале 12 година.
– Наравно да је ова победа постигнута захваљујући мудром вођству Врховног вође Исламске Револуције, великом залагању дипломатије иранске владе мудрости и наде, као и отпора племенитог народа Ирана – објашњава ирански амбасадор и истиче да је „овај договор заправо тријумф диломатије и дијалога над ратом и агресијом”. На основу овог договора, и у складу са “Заједничким свеобухватним планом акција“ укинуте су билатералне и мултилатералне економске и финансијске санкције, које су биле уведене због нуклеарног програма Ирану.
Како ће се укидање међународних економских санкција Ирану одразити на свеукупне односе Србије са Вашом земљом и да ли се, и у којим областима, сада отварају нове могућности за сарадњу?
– Укидање међународних економских санкција против Ирана ће брзо и директно имати позитиван утицај на односе Ирана са свим земљама света. Подсетићу, и пре званичног укидања санкција, након што је 14. јула прошле године у Бечу постигнут свеобухватан и коначан нуклеарни договор, у Техеран су долазиле велике привредне делегације из Европе и многих других земаља света. Тиме су створени предуслови за економску сарадњу са свим земљама. У првој половини децембра 2015. Расим Љајић, потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација, отпутовао је у Техеран, предводећи делегацију привредника Србије на Четрнаестој седници Мешовитог комитета за економску сарадњу Ирана и Србије. Током ове посете, привредници су се међусобно упознали са потенцијалима обе земље и потписани су четири меморандума о сарадњи. Тиме је привредна сарадње Ирана и Србије ушла у нову фазу.
Током 2015. су две велике привредне делегације из Ирана посетиле Србију. Прва је била делегација министарства пољопривреде, на челу са замеником министра пољопривреде за ратарство Кешаварзом, која је са представницима десетак државних и приватних компанија у области пољопривреде имала веома успешне разговоре. Већ деценијама сарађујемо у овој области и један од најважнијих извозних производа у Иран је семе кукуруза чија вредност премашује неколико милиона евра. Можемо развити сарадњу и у другим областима као што су: заштита биља, трансфер пољопривредне технологије, размена професора и студената ради краткорочних студијских путовања и др. Ова делегација је посетила пољопривредне факултете у Београду и Новом Саду, Институт за ратарство у Новом Саду и Институт Земун поље и Продуктну берзу Новог Сада. Чланови делегације су имали и билатералне разговоре са српским компанијама. Друга делегација је била из министарства индустрије, рударства и трговине Ирана на челу са Афхамијем, замеником министра и директора Организације за промоцију трговине Ирана. Њега су на овом путу пратили десетак привредника и индустријалаца који су током боравка у Београду разговарали са српским колегама о начина унапређења пословне сарадње и том приликом су изнети конкретни предлози.
Каква је Ваша оцена садашњих билатералних односа Србије и Ирана?
– По мојој оцени, односи две земље су позитивни и добри. У области културе, народ у Србији има многобројне сличности са иранским народом, а и по менталитету смо веома блиски. Слично је и на политичком плану, а доказ су међусобне посете политичких званичника, сарадња Ирана и Србије у међународнима институцијама и међусобна подршка кандидатима две земље за чланство у тим институцијама, као и заједнички ставови о великом броју регионалних и међународних питања. Постепено ће Београд и Техеран бити још ближи захваљујући својим принципијелним ставовима. Применом “Заједничког свеобухватног плана акције“ овај тренд ће бити убрзан.
Да ли укидањем санкција очекујете да ће Запад вршити већи притисак на Иран да призна Косово?
– У суштини, током Исламске Револуције која је 1979. године победила у борби против домаће тираније и страног колонијализма, имам Хомеини и ирански народ су следили три циља и у својим паролама тражили независност, слободу и Исламску Републику. Као што видите, пре свега је важно питање независности, а најважнија независност се односи на политичко одлучивање. Дакле, ми сами одлучујемо о томе коју регију ћемо да признамо и какве односе ћемо имати са неком земљом. То је нешто о чему се одлучује у Ирану.
У вези са Косовом, ирански званичници веома пажљиво прате дешавања и траже да се несугласице између Београда и Приштине решавају на основу дијалога на мирољубив начин. Тако да Запад, нити било која друга земља не може приморавати Иран да призна неку регију или да донесе неку политичку одлуку. Наши званичници одлучују на основу националних интереса земље, и у суштини су против дезинтеграције земаља спроведених у складу са колонијалистичким циљевима, уз принцип “Завади па владај”. У овом тренутну велике силе и колонијалисти покушавају да распарчају Блиски исток, али је Иран против таквог понашања и веома јасно и практично показује томе своје противљење. Сматрам да је највеће умеће једне земље да живи независно.
Опширније на ФСК