Русија ће данас у седишту УН у Њујорку представити захтев за проширење својих граница епиконтиненталног појаса на Арктику.
То је научно засновани захтев за повећање територије која припада Русији за око милион и 200.000 квадратних километара унутар троугла град Мурманск — Северни пол — Чукотско полуострво. Очекује се да ће припајање територија појаса повећати за пет милијарди тона потенцијалне руске залихе угљоводоника.
Према међународним прописима, приобална земља има право на експлоатацију ресурса на појасу у раздаљини до 200 наутичких миља од копна, у посебним случајевима — до 350 миља. Русија се још 2001. године обратила стручној комисији УН са захтевом да се прошири територија њеног епиконтиненталног појаса и изнела доказе да је такозвани подводни гребен Ломоносова, који су открили совјетски истраживачи 1948. године, наставак континента Евроазије, што би значило да се лимит од 350 миља не односи на Русију.
Руски захтев је више пута одбијен, али, како је у мају 2015. године навео руски министар природних ресурса Донској, његов ресор је припремио 11 томова доказног материјала.
Домаћи аналитичари истичу да је руски захтев у складу с међународним правом и да затегнута политичка ситуација у свету неће утицати на планове Русије, без обзира на могуће примедбе од стране других земаља, које и даље тумаче све руске потезе као наставак политике „освајања туђих територија“.
Професор Санктпетербуршког државног универзитета Валериј Конишев каже да чак и уколико УН буду донијеле одлуку позитивну за Русију, друге арктичке земље, пре свега Канада и Данска, неће одустати од својих захтева за проширењем.
РТРС