Под насловом „Папа: Само Путин може да заштити хришћане!“ домаћи медији преносе вест о наводном ставу римокатоличког поглавара. По свему судећи ово је још једна лаж из Ватикана са опасним намерама.
„Папа Фрања сматра да је руски председник Владимир Путин једина особа која тренутно може да заштити хришћане широм света, пише француска штампа. Он жели да замоли руског председника за помоћ, наводи лист, коментаришући скори папин сусрет са руским патријархом Кирилом“.
Према француском листу, папа сматра да се треба придружити Русији у спасавању хришћанства у свим регионима у којима је оно угрожено.
Не треба свргнути са ума, и то никако, да актуелни папа има свог маркетиншког стручњака који се брине и осмишљава све његове наступе како би оставио добар утисак и придобио што више њих за своје следбенике. Папа нема намеру да било шта истински учини што доказује његова неспремност да се на првом месту одрекне јереси коју римокатоличко учење проповеда. О опасности тог учења не треба много филозофије ни мудрости, већ је довољно указати на чињеницу да су се све секте Западног света развиле управо из римокатлицизма а ниједна из Православног предања.
Овакав став папе нужан је маркетиншки трик који треба да ублажи негативна осећања и ставове верних Руса, и уопште руског народа, због анимозитета који изазива најављени сусрет са руским Патријархом Кирилом.
Да је тако нешто папа иоле мислио, могао је то да изјави приликом неког од сусрета са самим Владимиром Путином, којих је било поприлично, а не у тренутку овог неприличног сусрета да хвалише државника који војно парира Западу и према коме Запад осећа велику одбојност свакодневно је хранећи у медијима. Папу не брине Западни свет јер удаљени од Бога неће му замерити ни на чему (према свим истраживањима никада није било мањег броја „верника“ на Западу него данас) већ га брину руски верници и држављани који свесни папиног деловања не желе било какво општење са њим посебно на овако високом нивоу.
Такође је позната и благонаклоност папе према агресијама које чини Америка на свим континетима, а како је један амерички генерал приметио „тамо где се Америка војно умешала ту више нема хришћана“.
Нама у Србији више су него довољни примери НАТО бомбардовања Босне и Србије због Косова и Метохије.
Провлачи се чињеница да Ватикан није признао отцепљење Косова али се ретко помиње то да се највећи римокатолички храм налази баш у центру приштине, а саграђен је после окупације КиМ за коју је Запад имао папин „благослов“. Те се лако може доћи до закључка да Ватикан званично није признао шиптарске сепаратисте како не би подигао ниво нетрпљења који према њему имају православни верници и Срби али истовремено много чини на заокруживању шиптарске идеје о некаквој држави.
Он се још нада, преносе медији, да ће успоставити и контакт са званичним Пекингом, те успоставити дипломатске односе на релацији Ватикан – Кина. Његова намера је да са сиријским председником Башаром ал Асадом, иранским лидером Руханијем и са кинеском Владом ради на помоћи хришћанима у местима на којима су угрожени.
На овај начин се лукаво најављују будуће екуменске активности и подвлачење под римску шапу свега што је до сада успевало да одоли пристисцима о потчињењу јеретичким ставовима Ватикана.