Хашки трибунал поново је позвао власти Србије да без одлагања ухапсе и у Хаг изруче троје чланова Српске радикалне странке који су оптужени за непоштовање тог суда.
„Расправно веће констатовало је да Србија није учинила ништа да спроведе судски налог за хапшење Петра Јојића, Вјерице Радете и Јова Остојића и изразило „озбиљну забринутост“ због „изостанка напора“ српских власти и „пропуста да сарађују“ са Трибуналом.
„Расправно веће озбиљно је забринуто због изостанка напора Владе Србије и њеног пропуста да сарађује“ у хапшењу оптужених, констатовао је председавајући судија Алфонс Ори на расправи на којој је учествовао и српски заступник Саша Обрадовић.
Судија Ори је, у оштром тону, више пута подвукао да српске власти имају правну обавезу да „без одлагања“ спроведу налог Трибунала за хапшење троје оптужених.
У супротном, нагласио је судија Ори, Савет безбедности УН, коме је Трибунал пријавио Србију због несарадње, „могао би предузети даље мере“!
Председавајући судија инсистирао је да му представник Србије Саша Обрадовић одговори „које је смислене акције Србија предузела да оптужене ухапси“.
Обрадовић је узвратио да, ако му се дозвољава да говори само о хапшењу, „не би имао шта да каже и могао би да седне“, али да је „Влада била активна“ у вези са налозима Трибунала.
„Дакле, ваш одговор је: Нисмо урадили ништа…а ваша примарна обавеза била је да ухапсите оптужене“, протумачио је судија Ори.
Обрадовић је узвратио да Влада Србије мора да води рачуна о „политичко-безбедносним аспектима“ сарадње са Трибуналом, будући да сматра да „ситуација од краја 2014. није ни мало једноставна“, о чему је суд, по његовим речима, детаљно известила у поверљивим поднесцима.
У току је, како је Обрадовић казао, „политичко-безбедносно процењивање“, Министарство правде Србије „спроводи опширне консултације“, а „органи поступају у складу са законом о сарадњи с Трибуналом“.
Влада Србије „није разумела потребу председника Трибунала да у октобру 2015. Србију пријави Савету безбедности УН због несарадње“, нагласио је Обрадовић.
Подсетио је да таква пријава никада није била поднета против Француске, која је одбила да, у сличном поступку због непоштовања суда, Трибуналу изручи бившу портпаролку хашког тужилаштва Флоранс Артман.
Француска, како је прецизирао Обрадовић, налог за хапшење Артманове није спровела од 2011.
„За људе у Србији, то је доказ да нису све чланице УН равноправне пред Трибуналом“, подвукао је заступник Србије.
Обрадовић је рекао и да је иницијатива коју је Србија покренула код председника Трибунала да њеном правосуђу буде уступљен поступак против троје радикала није покушај да „штити оптужене, управо супротно“. Он је одбацио ранију тврдњу тужитељке у овом поступу Дијане Елис, која није присуствовала данашњој расправи, да тиме „Србија ствара стање некажњивости“.
Одговор председника Трибунала на ту иницијативу, Србија је добила јуче, али је он поверљив, рекао је Обрадовић, који је индиректно замерио расправном већу што је предлог Београда, који је такође био поверљив, објавило.
Председавајући судија Ори оценио је, потом, да је „очигледно да Србија не сарађује… иако је имала више од годину дана“ да ухапси оптужене. „Какви су ваши планови, да размишљате још годину дана“, упитао је судија.
Расправно веће данас је обавезало Србију да му редовне и детаљне извештаје о томе шта чини да ухапси оптужене доставља два пута месечно, уместо једанпут, као до сада.
На Обрадовићеву примедбу да „не зна на шта би се односили детаљи“ и да „док се не догоди хапшење, не види могућност детаљног извештавања“, судија Ори је поново нагласио да је обавеза Србије да одмах ухапси оптужене.
„Расправно веће неће овде седети још годину дана и чекати да их ви ухапсите“, казао је судија. Ори је назначио да су „бесмислена“ даља уверавања да је Србија спремна да испуни своје обавезе и да је „одавно време за конкретно деловање“.
Налог за хапшење троје радикала Трибунал је издао 13. јануара прошле године, а Београд до данас није поступио по њему.
Трибунал је Радету, Јојића и Остојића оптужио због утицања на сведоке и ометања правде у поступку против лидера СРС Војислава Шешеља.
Оптужница је подигнута још 30. октобра 2012. а суд у Хагу објавио ју је тек 1. децембра 2015. уз образложење да то чини зато што званични Београд није оптужене ухапио.
По оптужници, Јојић, Радета и Остојић „застрашивали су, узнемиравали, нудили мито“ двојици сведока у процесу Шешељу.
Они су оптужени да су двојицу сведока, који су сарађивали са хашким тужилаштвом, притискали да не сведоче против, него у одбрану Шешеља, приморавали их да потпишу лажне изјаве давали им новац и нудили запослење у СРС заузврат.
Сведоци су, наводи се у оптужници, лажно сведочили на једном од суђења Шешељу због непоштовања суда, дајући унапред научене одговоре које су добили од Јојића, Радете и Остојића, за шта су били плаћани и до „500 евра месечно“. Уплате су престале после сведочења.
Шешељ, оптужен за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93, од новембра прошле године чека пресуду Трибунала на приврененој слободи у Србији, У притвору Трибунала био је од фебруара 2003, када се добровољно предао.
Шешељ је више пута изјавио да се добровољно неће враћати у Хаг, упркос наредбама тамошњих судија, а исто су, после објављивања оптужнице против њих, рекли и Радета, Јојић и Остојић.
(РТС)