Баш јуче, у прелијепој шетњи шушањским корзом – у тренутку када су се у дуготрајној бици појавили сунчеви зраци на небу, разговарали смо о једној појави која се, најчешће, среће у саобраћају, али је има и на пијацама, шалтерима, у фирмама… Људи пријете, псују једни друге, охохо, псују и Бога, Сунце… , машу рукама, кревеље се…Зашто? Због лошег паркирања, гужве, лоших путева, или због онога што носимо у срцу?
И данас читам да је, у овом дивном црногорском граду, човјек пребио дијете због лопте која је ударила у ауто? Који је ово степен цивилизације? Да човјек пребије дијете због гомиле гвожђурије која се представља као статусни симбол? Ово је огољеност моралног суноврата времена у којем живимо. БМВ је важнији и од дјетета, јер он даје моћ, фура нас у трип да смо нешто друго, а не оно кад останеш сам са собом – огољен у истини!
Дијете је завршило у болници. Црногорско друштво, ненавикло да ради, уфурано у лажни его трип, тотално отуђено треба колективно да заврши у болници: ваљала би шок терапија и дуготрајни опоравак, јер је душа овог дјетета (и дјеце која долазе и долазиће) вриједнија од васцјелог материјалног ропства у којег су се уфурали ђетићи.
И кажете неће доћи НАТО? Па, НАТО је извршилац да би се успоставио такав поредак егоцентричних (испраних мозгова) робова. Да ли се вама, Црногорци и Црногорке, чини да већ живите у таквом друштву?