Када је грађена чувена Транссибирска железница Москва-Владивосток, најдужа на свету, инжењери су били у великом проблему јер је постојао изразито мочварни део Сибира куда је било немогуће спровести пругу онако како је то првобитно било планирано. Постојала је реална опасност да ће пруга потонути. Једноставно, ни један инжењер није могао да пронађе повољну руту.
Али, Стаљин је био упоран и изричит: „Ако сам реко да ће туда да прође пруга, има да ту иде! Ако то не умете, можете само да пређете са нивоа инжењера у гулаг“.
„Али како?“, Упитали су га инжењери.
Стаљин: „Како ???“ Ево, како, дај мапу! „.
Стаљин је, кажу, узео мапу, постави лењир на њу и поче да вуче праву линију дуж ње. Када је дошао до свог палца, мало је покварио правац прешавши преко њега и направио полукруг.
„Ето, тако“, викнуо је срдито.
И заиста, дуж 11 000 км колико се протеже ова железница, и данас постоји рута у Сибиру где пруга иде право као стрела кроз неке мочваре и најгора подручја а онда, без икакве логике, скреће на једном месту, прави полукруг, па наставља истим правцем.
Финци и данас тај део Трансисибирске железнице зову „Стаљинов прст“.
Ката