Како је све почело?
Прва идеја за изградњу метроа у Москви појавила се још 1875. године, али није реализована. Прича је поново покренута 1902. године, али је „трамвајски лоби“ стопирао пројекат. У то време су трамваји у Москви доносили значајан приход у градску касу.
Међутим, након неколико година, идеја о изградњи метроа се поново јавила. Становништво престонице се увећавало и то је стварало проблеме у транспорту, али су почетак Првог светског рата, а затим и Октобарска револуција, као и касније економске потешкоће одлагали реализацију пројекта.
Коначно, у јуну 1931. године на пленуму Централног комитета Комунистичке партије је одлучено да се започне са изградњом. За главног организатора назначен је Лазар Каганович, Стаљинов човек од поверења, који се сматрао способним, али окрутним, због чега су га звали „челични Лазар“.
У пројектовању и уметничком уређењу ходника и перона учествовале су највеће архитекте и уметници ондашњег СССР-а: Шусев, Душкин, Корин, Лансере и Дејнека и захваљујући њиховим напорима и умећу настала су права ремек–дела која данас спадају у споменике архитектуре и грађевинарства под заштитом државе.
Прва линија Московског метроа, од станице Сокољники до Парка културе, отворена је 15. маја 1935. године. Била је дугачка 11,2 км и имала је 13 станица, чији су зидови и стубови били прекривени мермером скинутим из уништеног Храма Христа Спаситеља…
Све до 1955. године московски метро је носио име Лазара Кагановича, а касније је преименован у В. И. Лењина Московске железнице.
Крајем тридесетих година прошлог века отворене су још две линије и неколико нових станица. Даљи пројекти изградње били су успорени и отежани због Другог светског рата, али се градило и у том периоду.
Ката