НАТО је бомбардовао нашу земљу, дивљачки уништавао стамбене објекте, болнице, школе и мостове, убијајући хиљаде људи у крвавим актима бруталне агресије, навео је Славен Радунови.
Могуће црногорско чланство у НАТО-у ставља нас у апсурдну позицију, где би Црна Гора била званично против свог највреднијег историјског савезника – Русије, оциенио је потпредседник Нове српске демократије Славен Радуновић. Он је то рекао за британски Би-Би-Си, поводом почетка приступних преговора између Црне Горе и Западне војне алијансе.
„НАТО је бомбардовао нашу земљу, дивљачки уништавао стамбене објекте, болнице, школе и мостове, убијајући хиљаде људи у крвавим актима бруталне агресије „– истакао је Радуновић.
У тексту Би-Би-Сија се наводи да су истраживања јавног мњења показала да мање од половине испитаника подржава чланство у НАТО-у. То питање је, како се указује, постало повезано и са протестима против дугогодишњег контроверзног премијера Мила Ђукановића.
Цитиран је и директор Покрета за неутралност Марко Милачић, који наглашава да је кључно питање ко нас води у НАТО.
То је мала група која покушава да очува привилегије. Ми смо аутократија – фасада демократије. Први корак – да би процес приступања НАТО-у био транспарентан – јесте да имамо референдум, али да референдум буде слободан и фер – истакао је Милачић.
Он наглашава да неколико држава чланица Европске уније нису део Западног војног савеза и сугерише да би Црна Гора била безбеднија ако би остала неутрална.
“ Наш покрет је за ЕУ интеграције – и гаранција наше војне неутралности ће бити ЕУ. Најбољи модел је врста неутралности какву има Ирска. Када је Ирска ратификовала Лисабонски споразум 2009. године, ЕУ јој је гарантовала неутралност у уговору“ – саопштио је Милачић.
С друге стране, национални координатор за НАТО Веско Гарчевић сматра да је Алијанса добра за Црну Гору јер је дуготрајна стабилност добра за економски развој и инвестиције.
„То је организација безбедности, али је исто тако вредносна – у питању је скуп вриедности заједничких за све чланице НАТО-а. То треба узети озбиљно – Црна Гора треба да прихвати демократију, јаке институције, владавину права и интегритет парламента“ – каже Гарчевић.
Мило се плаши референдума
Координатор за међународну сарадњу Мировног покрета „Не у рат, не у НАТО” Игор Дамјановић казао је да се црногорски премијер Мило Ђукановић веома плаши референдума и слободног изражавања народне воље о могућем чланству у НАТО-у. Дамјановић је за руски магазин АИФ рекао да Ђукановић на изборима увијек навлачи тесну већину, међутим, његова реална подршка у народу никада није била већа од 30 до 40 одсто.
„Он никада ни по једном питању није имао тако слабу подршку као што је то по питању НАТО-а. Изузев Албанаца не постоји ниједна друштвена група хомогена у подршци приступању Црне Горе НАТО-у. Рецимо, анкете показују да се око 90 одсто присталица опозиције противи уласку у НАТО. Такође, и око 30 одсто присталица Ђукановићеве владајуће партије, што заједно у укупној популацији даје више од 60 одсто противника уласка Црне Горе у НАТО“ – наводи Дамјановић.
Он је нагласио да је примјер Црне Горе одличан показатељ лицемерног односа Запада према вредностима слободе и демократије.
Безбедност је најважнија
Свако ширење НАТО-а има глобални значај, поготово у комплексном периоду пуном изазова и тензија, рекао је амбасадор Црне Горе у Риму Антун Сбутега на округлом столу „Црна Гора према НАТО-у“, који је на иницијативу црногорске амбасаде у Италији одржан у Институту за међународне послове (ИАИ). Осим амбасадора, на округлом столу су говорили и председник Института Фердинанда Нели Фероци, италијански дипломата Лаура Миракијан и научни истраживач Рикардо Алкаро.
“ На округлом столу је оцењено да је Црна Гора у протеклој деценији направила значајан напредак на свим пољима и указано је на значај њеног чланства у НАТО-у за Италију, Балкан и европски део Медитерана“ – тврди се у саопштењу.
Сбутега је указао на паралелу и комплементарност интеграционих процеса и подсетио да је одлука о чланству у НАТО-у и ЕУ сазрела још пре стицања незавсности, те да се не ради само о интересима у области сигурности и развоја, већ и о жељи да се на тај начин држава дефинитивно интегрише у западну цивилизацију.
ДАН