Поводом најаве уласка, како су казали из покрета, наводне опозиције у Владу Мила Ђукановића, слободни грађани окупљени у Покрету Слобода Народу одржаће у суботу 20. фебруара у 17 сати, испред Скупштине Црне Горе, протест против мафијашке Владе, под слоганом: „Доље лажна опозиција!“, саопштено је данас из тог покрета.
Преносимо у целости најаву скупа:
Након посљедњег диктаторског блуза у тзв. Скупштини, продаје Позитивне и исмијавања и понижавања народа, били смо сигурни да цјелокупна опозиција више нема ама баш ниједног аргумента да не покрене политике дисконтинуитета, бојкота и отпора, да не изађе из свих институција и не започне општенародне протесте до пада режима.
Испоставило се да смо били исувише оптимистични: неки сегменти опозиције су одређене „аргументе“ и изговоре за наставак танцовања по нотама диктаторског блуза ипак пронашли. За њихово срамно танцовање, за нову превару и издају, многима понестало ријечи.
Нема никакве сумње да је читав сценарио прекомпоновања политичке сцене покренут од стране иностраних центара моћи, као и да је основни циљ пројекта преваран улазак Црне Горе у НАТО. Боље речено – НАТО-а у Црну Гору. Преваран, јер се такав циљ покушава остварити противно вољи народа. Милу је у оквиру таквог пројекта, као кључном играчу, гарантована амнестија за све злочине и крађе које је починио. Другој (ненаједеној) фамилији, као и многим њиховим дериватима и мезимцима из области политике, медија и НВО, обећани су повећани удјели у власти и у друштвеном богатству. Американци би, на крају, добили Црну Гору на тањиру, сада и званично и документовано, како би од ње радили шта хоће, правили војне базе, користили је као отпад, итд.
У оквиру таквог сценарија, дио „опозиције“ ће се заједно са НВО сектором наводно изборити за „слободне изборе“. Наравно, присуство режимских мафијашких кадрова, у „реконструисаној Влади“ која би припремила изборе, било би гаранција да ће и ти „слободни избори“ бити покрадени као и сви до сада. Штавише, ови нови „избори“ би били наштеловани тако да већина учесника у фарси буде задовољена. ДПС би у тој фарси могао изгубити апсолутну власт, а амнестираном Милу би то био шлагворт на причу како овај његов, ето, није диктаторски режим, јер је ДПС „коначно изгубио на изборима“. Опозиција би ликовала што је, коначно и „својом заслугом“, добила прилику да учествује у власти. Али – штеловање резултата „избора“ би било такво да већински НАТО састав Скупштине не би смио бити угрожен. „Опозиционари“ би се правдали како су многи од њих „све учинили“ да Црна Гора не уђе у НАТО, како у томе нијесу успјели, али како су макар „успјели да свргну Диктатора“.
То је системски сценарио – „И НАТО Вук сит, и овце на броју“.
Многе антирежимлије не успијевају да уоче кристално јасну слику овог сценарија. Неки од њих, рецимо, сматрају да „треба раздвајати причу о диктатури мафије од приче о НАТО-у“. Те двије приче морају бити, међутим, органски везане. Као да се у оба случаја не ради о злу, као да борба против једног и другог, истовремено, не треба да буде приоритет? Нажалост, а и поред све опозиционе добронамјерности поменутих појединаца, такав њихов став има убједљиво више учинка у процесу угуравања ЦГ у НАТО него сва режимска пропаганда, сво медијско бомбардовање, сва путешествија и трибине Веска Гарчевића, све намјештене анкете… Јер изношењем таквог става они аутоматски постају дио трагичног сценарија који сам изнад описао.
Било како било, Покрет Слобода Народу ће наставити да се бори против остварења системског, НАТО сценарија. Далеко од тога да је све готово: партија је неизвјесна и слободни људи имају солидне шансе за побједу.
Никад у НАТО – Слобода Народу!