Добра организација, лако сналажење
Свих 12 линија московског метроа имају три облика идентификације — према боји, броју и имену. Занимљиво је да мушки глас најављује станице које воде ка центру града, а женски ка станицама изван центра. Сви натписи на таблама исписани су руским писмом — ћирилицом, што можда ствара потешкоће странцима. Међутим, подземна железница у руској престоници је, упркос томе, веома добро организована и лака је за сналажење.
Требало би рећи и да метро ради од 5.30 ујутро, па све до један час иза поноћи, а за време великих гужви, у шпицу, возови иду у интервалима од око 90 секунди. Због тако фреквентног саобраћаја и не постоји службени ред вожње јер би он изгубио сваки смисао.
Музеј под земљом
Већ од самог почетка градње дало се наслутити да ће Московски метро бити другачији од метроа у другим светским метрополама. Архитекте су третирале московски метро као подземни „дворац за народ“.
За поплочавање око 800 000 м2 зидова и подова из целе земље довожене су ретке врсте мермера и разноврсног камена.
Међу куриозитете метроа спадају и станице на којима се у мермеру могу видети узидани фосили праисторијских животиња и „провидна“ станица „Воробјове горе“, која се налази тачно изнад реке Москве и у којој су изложене копије експоната Дарвиновог музеја.
На плафону станице Мајаковска, која је изграђена 1938. године, може се видети мозаик са потпорним стубовима од црвеног мермера и челика направљени у соцреалистичком стилу. Та станица је ушла у анале светске архитектуре зато што се у њој налази 35 Дејнекових мозаика. У суштини они станицу чине једном од сала галерије „Третјаков“. Мозаици илуструју славне песме Владимира Мајаковског.
На једној од најпрометнијих станица — Комсомолска, изграђеној педесетих година прошлог века — могу се видети галерије мозаика са темама из руске историје. Она је најтипичнији израз стаљинског неокласицизма. Станица је обилато украшена мозаицима, на којима су приказане војсковође и лидери земље у разним епохама, од Александра Невског до Стаљина. Овог другог је после свргавања „култа личности“ заменио Лењин.
Готово да свака станица московског метроа има своја уметничка дела или барем неку занимљиву причу и легенду. Оно што свакако може задивити путнике јесте беспрекорна чистоћа поплочаних подова и величанствена лепота метро станица.
Ката