НАТО је, сликовито речено, мафијаш који контролише наш кварт. У прошлости смо му се супротставили, па нам је бацио бомбу на кућу. После тога смо почели да плаћамо рекет.
ОВИХ дана чуло се много празних речи о НАТО од стране власти и опозиције. Ређале су се оптужбе о томе ко је крив за наше „развијање веза“ са пактом од 2005. до 2016. Они који су били на власти средином прошле деценије упињали су се да нађу оправдање за своје НАТО поступке, а да цинично осуде оно што ради садашња власт. Она се опет трудила да „докаже“ да то што чини јесте знатно боље од претходног те да нападачима узврати оптужбама да су они на најгори начин покренули НАТО процес. У таквим играма се правда НАТО. Као, сада или некад, са њим успостављамо сарадњу јер он ипак доноси „нешто добро“. Није тако!
НАТО је, сликовито речено, мафијаш који контролише наш кварт. У прошлости смо му се супротставили, па нам је бацио бомбу на кућу. После тога смо почели да плаћамо рекет, и то чинимо до сада, надајући се да ће се променити околности па ћемо да се отарасимо насилника. У складу са тим, нема за нас доброг споразума са НАТО. Само је цена директног одбијања још превелика. С друге стране, не смемо ни све да прихватимо. Отуда, када већ не може да одбије да игра на НАТО музику, Србија мора да све предузима да не постанемо део његовог ансамбла. А то НАТО хоће. Зато је недавно и покренуо нову кампања са поруком: „Ко неће у НАТО, тај ставља на прво место интересе Русије, а ради против интереса Србије“. То је бесмислица, али упорна пропаганда чини чуда, па не треба упасти у НАТО замку и расправу о томе да ли нам треба чланство у том или неком другом пакту. Србија је војно неутрална – тачка! Патриотска јавност акценат треба да стави на заокруживање неутралности. На њено цементирање референдумом и потом уграђивање у Устав (као у случају Аустрије или Молдавије). Затим је важно инсистирати на добијању статуса међународно признате неутралности (као што је она од стране ОУН 1995. потврђена Туркменији).
У духу неутралности, требало би све што је договорено са НАТО да буде универзални стандард војне сарадње са блоковима на простору Европе и да буде додељено Русији ако она то затражи нпр. за хуманитарни центар у Нишу. То би заболело НАТО. Измакао би му плен који полако сустиже, а засад тотално нереалне приче о уласку у руски војни савез или на други начин успостављању класичног војног савезништва са Русијом, само му користе. Јер руше концепт неутралности, а ако се он сруши, на основу односа снага у нашем региону, нећемо доспети у ОДКБ већ у НАТО. То не виде острашћене патриоте, а злоупотребљавају прикривени НАТО лобисти, којима је задатак да делују са лажно националне позиције.
Драгомир Анђелковић, политички аналитичар
НОВОСТИ