Да ли због руских претњи нуклеарним оружјем или нечег другог, све указује на то да се Ердоган повлачи.
Пише: Александар Меркурис
Зашто су разговарали Путин и Обама?
Чињеница да је Обама позвао Путина 14 фебруара, такође је могла бити повезана са упозорењем о нуклеарној претњи, ако је оно заиста дато. Сигурно је да би и Турци и Руси информисали америчку страну о оваквом упозорењу, и у том случају било би сасвим логично да је амерички Председник желео да разговара са руским. Штавише, било би чудо да то није урадио. Ако су Путин и Обама имали разговор о упозорењу, онда би то могло објаснити зашто САД и Русија дају потпуно различите утиске о разговору.
Ни једна страна не би желела да упозорење изађе у јавност – што би ову кризу винуло у небеса – већ желе да измисле причу која би прикрила праве детаље разговора, што због околности и недостатка времена очигледно нису успели да ускладе. То би могло објаснити зашто се закључци тако много разликују. Такође, треба напоменути да уопште није ретко да америчка и руска страна износе опречна мишљења о дијалогу.
Требало би нагласити да је ово спекулација која је ипак у складу са одређеним дипломатским и војним потезима. Ако је такво упозорење уопште било издато, то не би било први пут да су САД и Русија претиле нуклеарним оружјем. САД су, на пример, упозориле Садама Хусеина да ће користити нуклеарно оружје у знак одмазде уколико он употреби хемијско оружје против америчких трупа у Првом заливском рату.
Свеједно, претње нуклеарним оружјем се не доносе олако. Ако је до тога заиста дошло, онда је то јасан знак колико је ситуација у Сирији постала тешка. Ако су Руси заиста то урадили, то објашњава зашто САД и њихови европски савезници апелују на Турску да делује уздржано и да јој не препоручују уплитање у рат са Русима у Сирији.
Већ сам и помислио да је то случај (и ово) и да су се Перијеве тврдње о руским претњама озбиљно разматрале. Потврда да су западне силе позивале Турску да не напада Сирију су дошле из Њујорк тајмса. „САД настоје да обуздају своје савезнике Турску и Саудијску Арабију од напада на Сирију уколико пропадне примирје које би данас требало да оконча овај крвави рат.“
Упркос све већој фрустрацији због пасивности Вашингтона по питању петогодишњег конфликта, Обама и његови западни савезници забринути су да би директна војна интервенција довела до ескалације конфликта и опасног сукоба са Русијом. „Да ли ће они послати трупе тамо? Не, ако се ми питамо“, изјавио је један виши дипломата НАТО.
Ката