Белозерск је град у Донбасу који би требало да припада Доњецкој Републици. Али, не припада јер је још под украјинском окупацијом.
Упркос томе, Белозерск се не да Украјини. На свој начин, без пуцања, пушака и топова.
Не да се насиљу најгорих у Украјини.
У Белозерску су се, наиме, појавили украјински неонацисти из тзв. цивилног корпуса пука „Азов”. Били су намерачили да прошетају градом на начин који би утерао страх у кости његовим грађанима од којих 99 одсто говори руски.
Међутим, направили су тактичку грешку јер су одлучили да прво искажу своје незадовољство радом градске власти и градоначелника Сергеја Макејева.
Покушали су, али су наишли на тврдо.
Мало је рећи да се Макејев није уплашио.
Изашао је са својим помоћницима пред распојасане неонацисте, иако их је било три пута мање. Почео је окршај у којем су припадници „Азова” добили солидне батине и морали да се повуку подвијена репа.
У Белозерску им није прошло оно што су током протекле две године успешно демонстрирали широм Украјине. Веровали су да могу некажњено тући и малтретирати кога пожеле, а на Русе ионако имају посебан пик. Веровали су да је довољно што их је више и што у Кијеву власт држе њихови.