„Да је дошло до стварања независне курдске државе, у региону би се појавила војно јака, економски развијена и добро организована земља, која би кардинално променила однос снага у региону. Но, ирачки, сиријски и турски Курди, иако теже уједињавању, ипак имају доста несугласица. За сада нема услова за стварање независне курдске државе“, закључује Богатирјов.
Према речима бившег југословенског Министра спољних послова Владислава Јовановића, изгледи за независност Курдистана зависе од тога хоће ли се сиријска криза после руско-америчког договора решавати искључиво политичким средствима, или ће да прерасте у ширу кризу у коју ће да буде уплетена и сама Турска.
„Турска се у овом случају налази пред тешким избором – да ли да се суздржи и да прихвати ово што су две велике силе, Русија и Америка, започеле..да се рат превазиђе искључиво мирним путем и политичким средствима, или да уплашена због курдског питања у својој историји и на својој територији, помеша карте и покуша неки лов у мутном „, каже Јовановић, некадашњи амбасадор СФРЈ у Турској.
Америка, према његовим речима, већ дуже време подржава ирачке Курде, који од ње добијају политичку и материјалну подршку.
„Ако Америка има интересе да подржи Курде у Ираку, можда би имала интересе да их подржи још негде и да чак размишља о томе да би можда Курдистан као једна велика, моћна држава могла бити њихова најсигурнија база на Средњем Истоку“, сматра он.
Велики Курдистан, према Јовановићевом мишљењу, одговарао би Америци, јер не би зависио од арапских веза и сплетки и не би нужно морао да буде у конфронтацији са Израелом, блискоисточном државом коју Америка безрезервно подржава.
Јовановић наводи и други спољни интерес који је повезан са могућим заоштравањем руско-турских односа.
„Турска игра врло опасну партију покера која може да је доведе у врло непријатну ситуацију, нарочито ако би се питање Курда шире поставило и ако би друге земље могле ту карту активније или можда чак директније да користе у односима са Турском. И ту се Турска налази у проблему, јер је у односу на некадашњу Југославију била веома некоректна – одједном признавши све четири бивше југословенске републике као независне. Ту је она дала пример који се сутра може окренути против ње“, каже Јовановић.
Против Турске се може окренути и њено исхитрено признавање независности Косова, тврди Јовановић, јер ако је признала отцепљење покрајине од неке друге државе, у турским рукама не налазе се довољно чврсти аргументи да брани останак дела сопствене територије насељеног Курдима. Међутим, ако се ствари крећу политичким путевима, шансе за појављивање независног Курдистана су мале или ембрионалне, сматра Јовановић.
Независни Курдистан који би обухватио само територију данашњег северног Ирака постао би заразан пример и Пијемонт за Курде који живе у Турској, Ираку, Ирану и Сирији, каже Јовановић. Био би то први случај да се на простору Блиског истока после Првог светског рата ствара нова држава и то на подручју које је веома осетљиво, ровито и трусно. Био би то, сматра Јовановић, пример и за друге блискоисточне народе јер Турска, Иран, Ирак и Сирија су вишенационалне државе, закључује Јовановић.
Ката