Вехабијска заједница у БиХ је до те мјере ојачала да је створила организацију паралелну Исламској заједници у БиХ. Углавном млађи људи, који су докторате из исламских наука стекли на престижним универзитетима у Саудијској Арабији и Катару, земљама у којима је вехабијска интерпретација ислама државна религија, финансирани саудијским новцем, успјели су придобити шири круг вјерника.
У месџидима, импровизованим објектима у којима обављају вјерске обреде али и држе предавања, све је више оних који их желе чути. Како су одговорни у Исламској заједници процијенили да постоји око 60 џемата, односно вјерских заједница које су под вехабијским утицајем, поглавар Исламске заједнице, реис Хусеин Кавазовић, наложио је затварање илегалних џемата и месџида у којима се обављају вјерски обреди без сагласности Исламске заједнице. Кавазовићева одлука има правно утемељење, јер је за обављање вјерских обреда и за свако организовање у том смислу, сходно Закону о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у БиХ, потребна сагласност званичне конфесије, у овом случају Исламске заједнице у БиХ.
Како се ближи рок који је Исламска заједница у БиХ означила као онај до када вехабијски параџемати морају престати са радом, а то је крај фебруара, интересовање јавности за овај друштвени проблем постајало је све веће, те је реис Кавазовић, у наступу на једној врло гледаној сарајевској телевизији, објаснио како стоје ствари са вехабијама. Тако је Кавазовић навео да су муфтије добиле инструкције за разговор са онима који су основали параџемате, и да се разговори одвијају, да углавном постоји разумијевање, али и да је у неким случајевима присутно и опирање. У том контексту Кавазовић је нагласио да они који приједлоге Исламске заједнице не прихвате, треба да знају да након истека рока на сцену ступају државне институције.
У том смислу Кавазовић је био изричит:
„Држава је та која треба да дјелује и каже како ће се ријешити тај проблем“. Приједлог Исламске заједнице, како је појаснио, гласи: „Ако је неки објекат саграђен нелегално, а муслимани имају потребу да тај објекат користе у вјерске сврхе, ми ћемо предложити да се он легализира, да се увакуфи у Исламску заједницу, да Исламска заједница постане власник тог објекта, да се тамо оформи џематски одбор, да се постави имам, да рад тог џемата постане транспарентан“.
Уједно, реис Кавазовић је навео да постоји могућност да разговори буду продужени и након истека рока, односно да би могли бити настављени у марту, а да ће се почетком априла одржати Сабор Исламске заједнице на којем ће Ријасет поднијети извјештај и упознати Сабор са резултатима до којих се у разговорима дошло.
„Након тога држава ће морати радити свој посао“, навео је Кавазовић, и нагласио да Исламска заједница апелује да држава „коначно овај проблем озбиљно схвати и да га уреди“.
Понављајући да су параџемати државни проблем, да Исламска заједница нема могућности да затвори илегалне џемате, Кавазовић је апострофирао улогу државе, односно државних органа у затварању илегалних вјерских објеката и вјерских заједница. Не можемо не бити забринути када Кавазовић указује да је „сумњиво оно о чему они (на предавањима) говоре, врло често је то сумњиво“.
У Кавазовићевом питању: „Је ли то добро за наше друштво“, осјећа се зебња да активности које се у илегалним вехабијским објектима спроводе друштву могу створити велике главобоље.
Суштину проблема Кавазовић је сажео у сљедећем:
„Ми немамо ништа против људи који на другачији начин обреде обављају, али ми имамо једну обавезу, а то је да имам те џамије мора бити декретиран од Ријасета Исламске заједнице“.
Уједно, Кавазовић је изнио да Џамија Краљ Фахд, у потпуности саграђена новцем Саудијске Арабије, није параџемат, да је иста у саставу Исламске заједнице, што указује на могући модел за рјешавање кризне ситуације, а то је да параџемат прихвати имама којег ће именовати Исламска заједница. Кавазовићев труд да се направи ред, односно систем у којем ће сви џемати бити инкорпорирани у Исламску заједницу и имати јединствено старјешинство, није у потпуности прихваћен од вехабијске заједнице. Од самоназване „Координације независних џемата“ Исламској заједници је 19.02.2016. године упућено саопштење у којем се од четворице потписника тражи састанак представника параџемата са реисом и то 27.02. ове године са почетком у 11,00 часова у Гази Хусрев-беговој библиотеци у Сарајеву.
Услиједила је обострана размјена саопштења из којих је видљиво да дио носилаца илегалне вјерске дјелатности одбија иницијативу Исламске заједнице и тражи јавну расправу на којој би представници вехабијских џемата, што су у Исламској заједници увидјели, били промовисани у равноправног саговорника, односно у политички фактор. Како се у међувремену на wеб-порталима појавио снимак, у којем се бивши припадник једног од параџемата, извјесни Амир Селимовић, са сиријског ратишта најављује свој крвави поход на Башчаршију, упућујући најмонструозније пријетње реису Кавазовићу, неразумијевање је достигло кулминацију. До заговараног састанка није дошло, представници вехабијских џемата су навели да је повод смрт реисове мајке, али је томе допринио и чврст став Ријасета, старјешинства Исламске заједнице, да не желе водити разговоре са онима који заговарају идеологију текфира. У том контексту из Исламске заједнице је наглашено да је „идеологија текфира подлога на којој су израсли монструми који на ратиштима Блиског истока чине злодјела која са учењем ислама немају никаква додира и која нису виђена у четрнаестостољетној повијести муслиманске праксе“.
Дајући креаторима илегалних џемата до знања да компромиса са њима неће бити, Исламска заједница је позвала државне институције да учине оно што је у њиховој надлежности. То подразумијева преиспитивање њиховог статуса невладиних организација, полицијске упаде и претресе, јер се ради о незаконитој дјелатности са високим степеном друштвене опасности. Како ће се ствари одвијати? Један дио илегалних месџида ће престати са радом, други дио ће бити инкорпориран у Исламску заједницу на начин да ће Исламска заједница легализовати месџид и именовати имама који ће организовати вјерску службу. Трећи, најспорнији дио џемата, игнорисаће иницијативу Исламске заједнице и пружити отпор. За којим видовима отпора ће посегнути и шта ће у том случају урадити држава, јесте наредна фаза у одмјеравању снага. У сваком случају, ово је први озбиљнији удар на вехабијску организацију у БиХ. Други закључак гласи да су вехабије постале политички фактор.