Један од изазова за светску безбедност није само јачање сукоба између Русије и Турске, већ и недостатак стабилности у политици САД према Турској.
“Због Ердоганове, у почетку најмање прећутне подршку према ИСИС, сукоба са сиријским Курдима, његовог текућег сукоба са Израелом, као и његовог обрта ка радикалном исламизму, Обамина администрација сада с њим није задовољна”, рекао је Фридман, амерички професор са Универзитета Џонс Хопкинс.
Истовремено, он истиче да је Вашингтону и даље врло потребна авио база Инџирлик. Дакле, политика САД према Турској, је пре свега одређена њеном тактиком у Сирији.
“Политику САД према Сирији и даље одређује неспремност Обаме да се дубље умеша у сукоб. Турска ту није главни фактор” каже Фридман.
Ариф Асалиоглу, генерални директор турског Међународног института за развој научне сарадње је веома јасан:
“За последњих 50 година, Турска је као чланица НАТО у добрим односима са САД. Међутим, у последње три или четири године, став САД према Турској се променио. Данас односи САД и Турске нису онакви као раније. То је чињеница и нису се побољшали ни пошто је Турска оборила руски авион. Данас су односи још гори. Првобитно блиски односи председника Обаме са Ердоганом, који су засновани на нади да турски председник следи демократски пут умереног ислама, углавном су погоршани због све веће домаће репресије и дволичне полтике Анкаре према избеглицама и ИСИС. Али Обама мора да подржи Турску у светлу њеног чланства у НАТО и њеног положаја улаза за избеглице. Без обзира на то, америчко разочарење у Ердогана је опипљиво”, каже Асалиоглу, а преноси Правда.
Ката