Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров је позвао на затварање турско-сириске границе недељу дана после договора САД-Русија о прекиду ватре, што је поново подстакло шпекулације о будућности већ озбиљно угрожених руско-турских односа. Лавров је поновио тврдње да Анкара подржава терористе пружајући им оружје, под маском конвоја хуманитарне помоћи, док затвара оне који се јавно томе успротиве. Турска ове оптужбе сматра за пристрасне и не узима их за озбиљно, а оне подстичу даље тензије док се константно говори о могућем војном сукобу Москве и Анкаре, пише Правда.
Свет може да потцењује турски фактор у односима Русије и Запада, и његове импликације за глобалну стабилност, али сама чињеница да се сукоб помиње није добар знак, обзиром да се стручњаци слажу да шансе за прави рат постепено расту, без обзира на то колико политичари покушавају да га спрече.
Без чврсте политике према Турској, чини се Вашингтон лута између сарадње са Русијом око Сирије, и подржавања Турске као чланице НАТО у хипотетичкој војној конфронтацији са Москвом. То доводи до још једног проблема. Што је Вашингтон мање јасан према Турској, ситуација постаје више непредвидљива и експлозивна. Изгледи за сукоб између Русије и Турске, а самим тим, шири сукоб између Русије и НАТО нису високи, али не изгледају немогући.
“САД су савезник Турске у оквиру НАТО, и обавезале су се да је бране у случају сукоба са Русијом”, каже Роберт Фридман, амерички професор са Универзитета Џонс Хопкинс. “Међутим, САД нису срећне турским понашањем. Не само да је Ердоган постао исламски аутократа, већ су и његови напади на сиријске Курде у супротности са политиком САД, које подржавају Курде против «исламске државе». С обзиром на тренутну несигурну обуставу ватре, не видим Турску инвазију на Сирију, али је Ердоган непредвидив”.
Мајкл О’Ханлон, виши сарадник и директор истраживања у Одељењу за спољну политику Брукингс института каже да су САД “чврст савезник Турске, али имају тешке односе са председником Ердоганом и немају кохерентан план сарадње са Анкаром у вези решавања кризе у Сирији”.
“Зато би ствари могле постати горе на свим фронтовима, пре него што буде боље. Свакако ништа неће бити лако”, каже О’Ханлон.
Аурел Браун професор на Универзитету у Торонту и сарадник Универзитета Харвард, тврди да је Турска фактор који свакако отежава односе САД-Русија и наглашава више дилема Москве и Вашингтона.
“САД сматрају да је корисно да сарађују са Русијом на прекиду ватре у Сирији, али не желе да подрију Турску. Русија жели прекид ватре, очување сиријског режима и побољшање односа са САД, али не жели да то Ердоган искористи на било који начин. Све ово чини прекид ватре слабијим и нестабилним.”
Ката