Слушам ових дана разне коментаре о др Шешељу, како на престижним медијима, у политичким кулоарима (с обе стране линије раздвајања), од стране водећих (често самопрозваних) интелектуалаца, али и на разним друштвеним мрежама и интернет форумима. Има ту и „приземности“ и „надземности“, оправдане критике за његово понекад тешко разумљиво дневно-политичко деловање, има ту и конкурентске политичке злобе, али наравно и режимских смицалица, подгрејаних инструкцијама из даљинских контролних органа, „Деливери Јунета“ из Немањине 11, у Вашингтону и Бриселу. Тај део „политичко-медијске легенде“ о др Шешељу није предмет моје литералне обраде, нити је суштински битан за ову кратку анализу, или ако хоћете патриотски есеј.
Прво ноторна је глупост и ситна (или крупна) људска злоба сугерисати да је Проф. др Војислав Шешељ добровољно робијао 12 година у Хашком казамату, и руинирао своје физичко здравље и ментално здравље и добробит своје породице, само зато да би могао у погодном тренутку да се врати у Србију, и да онда „по задатку“ истих оних који су га мрцварили 12 година у Хагу, наводно подржава и одржава у политичком животу Вучићев патетични и умирући издајнички режим.
Чињенице су сасвим супротне. Упркос неким његовим трапавим политичким почецима, па чак и иницијалној „политичкој луцидности“ приметној у забележеним екстравагантним јавним наступима овог, својевремено најмлађег доктора наука у „старој Југи“, Западни обавештајни центри су итекако почетком 90их препознали огроман интелектуални капацитет и националну харизму, која је зрачила из тада, још увек младог, др Шешеља. Такви неоспорни интелектуални и национално-харизматични квалитети су свакако забринули Западне центре моћи, нарочито на преласку у нови миленијум, када су илегалним киднаповањем председника Милошевића обезглавили Србију- и Шешељ се тада наметнуо као природни избор за новог „Србског Вођу“…
Слично ситуацији на почетку Другог светског рата, када су Хитлерови нацисти у распаднутој Краљевини Југославији и обезглављеној Србији, у харизматичном и интелектуално супериорном Владици Николају Велимировићу препознали највећу претњу немачким плановима за распарчавање и „десрбизацију“ Србије, и сходно таквом схватању (уз асистенцију домаћих фолксдојчера) по уласку у Србију, приоритетно упутили казнени СС корпус, са задатком да окупира Жичку Епархију и ухапси Светог Владику Николаја- Тако су и неких 60 година касније, уз помоћ модерног „евроатлантског фолксдојчера“, и врсног немачког школарца, западног пијуна др Зорана Ђинђића, упутили у Београд казнени „Евроатлантски СС корпус“ на челу са две водеће хашке проститутке Карлом Дел Понте и Наташом Кандић, са једним јединим циљем обезглављивања Србије, и омогућавања неометане владавине западно инсталираног „досовског политичког олоша“, чији је издајнички политички програм као што знамо накнадно „украо“ абсолутистички господар (и отворени западни експонент) Србије Александар Вучић….
И ето ових дана, када немонтиране и политички неутралне анкете (за разлику од режимских и западно-глобалистичких) озбиљно указују да на долазећим изборима др Шешељ и његова Радикална странка имају највећу шансу (популарност) код патриотског корпуса у Србији, док тај корпус ових дана константно добија на снази и величини- што су најбоље показале и последње Анти-НАТО демонстрације у Београду, напрасно се убрзава поступак за поновну екстрадикцију др Шешеља анти-србском Хашком трибуналу. Истом трибуналу који је др Шешеља већ држао 12 година невино заточеног у својим ноторним „ћелијама смрти“, где ексклузивно србски заточеници умиру напрасно и под неразјашњеним околностима. Ми данас знамо, да су једино Хашка „правно-логистичка“ фрустрација и судска принципијелност судије Антоанетија, спасили др Шешеља од „медицинског убиства“ у тој (вероватно најмрачнијој у модерној историји) квази-судској институцији.
Управо зато, „испорука“ др Шешеља тој мрачној квази-судској инквизицијској институцији, која је пре свега пар седмица хладнокрвно ликвидирала још једног србског мученика и хероја- часног генерала Здравка Толимира, не сме да се дозволи. Таквом издајничком акту морају да се супроставе не само сви чланови његове странке, већ и сви часни грађани и патриоте, а посебно све политичке партије и покрети, који ових дана поносно (и предизборно) истичу „родољубиву одредницу“ испред својих формалних назива. Свакако да се ово односи и на све водеће србске интелектуалце и јавне личности, којима је у срцу част и одбрана суверенитета (и голог опстанка) наше отаџбине.
Време је да се устане у одбрану принципа и достојанства нације, и да се забораве и потисну у други план све политичке несугласице и сујетне амбиције- Јер уколико дозволимо да др Шешељ буде поново брутално утамничен и сасвим сигурно физички (медицински) ликвидиран, онда готово сигурно у новом парламентарном сазиву неће бити никакве озбиљније опозиције тренутној владајућој и издајничкој опцији. Политички калкуланти који још увек маштају о „изборном цензусу“ и ситним посланичким привилегијама, на крају ће остати и без тог „врапца у руци“ .
Уопште није случајно да је данас, у време највећег климакса Вучићеве распамећене владавине, из евроатлантске „Вучје јаме“ упућен неки нови Хашки „казнени СС корпус, са једним јединим циљем- политичке (а потом и физичке) ликвидације харизматичног др Шешеља, и консевкентне реанимације клинички полумртвог „напредњачко-назадњачког“ режима који је много трулији него што то изгледа на први поглед (западни обавештајци то уосталом веома добро знају), да би исти могао да испуни своје „обавештајно-субверзивне“ задатке и докусури и ово мало што је остало од земље Србије.
Управо зато- Устај Бре Србине…. Окупимо се у што већем броју 10 марта пред зградом Вишег суда у Београду, и пасивним физичким отпором спречимо срамно хапшење и испоруку др Шешеља атроцијском анти-србском трибуналу. У историји ће остати записано за сва времена да је Професор др Војислав Шешељ 12 година неустрашиво и супериорно у сваком погледу стајао, попут Србске националне громаде, испред „победничког суда“ највеће војне силе у свету (НАТО), интелектуално, професионално и морално супериоран, и Исти „разбио у парампарчад“ (што нису само његове пуке речи, већ неоспорне историјске чињенице, описане у томовима академских руских научних дела, али нажалост не и од стране србских, про-режимских научних институција).
Десетог марта, и све до коначне победе, будимо сви Србска национална громада као што је за све нас то био Хашки победник Војислав Шешељ, који је попут епских јунака из србских народних песама „на страшном месту постојао“ (и до ногу потукао НАТО квази-суд); Време је да сада и сви ми сада уједињени под Србским барјаком „будемо кадри стићи и утећи и на страшном месту постојати“.. Спречимо још један велеиздајнички чин западних експонената из Немањине 11, па чак и по цену да морамо да их „превремено сменимо“.
Време је Браћо и Сестре Срби да скинемо рукавице…
Устај бре Србине, време те гази, земљу ти комадају, бришу те из свих спискова, децу ти уче да „поносно марширају“ и певају „Лили Марлен“, родитеље ти, свеже упокојене, из гробова чупају, а од храмова твојих светих поново штале праве! Устај бре геџо, док није касно! Шта је, још ти није јасно, теби бре причам Србине мој- Туго моја!
Мислиш да те таквог, чупавог, смрдљивог, без шајкаче и без опанка, не препознајем? Вараш се, лако те је препознати… и са тај бугарски џинс, и са тај турски версаће што си га навуко на те, некад јуначке- а сада кокошје груди, иако немаш пара ни за гаће…
Препознајем те Роде, и то на пушкомет! Управо таквог су те створили, да би могли и „они“ да те препознају где год да те виде, никад се не зна, једног дана може да им затреба и твој бубрег…
Ниси ти бре Србине тиква без корена! Ниси ти бре име без презимена! Ниси ти бре Србине домаћин без домаћинства! Чак иако га немаш- Чак иако си га прокоцкао, раскрчмио, распродао у бесцење- Све док постоји Србија, ова наша земља мученица, постојаће и твоје домаћинство! Треба само да му се вратиш, не само својим телом већ и целом својом душом…
Богат си ти бре Србине, много богатији него што знаш! Зато те се и плаше Србине, плаше се да не откријеш својега БОГАтства! Плаше се да не пронађеш ту своју загубљену Душу!
Знају да онда тако БОГатом и пуне Душе неће моћи више земљу да ти пустоше! Неће моћи пород нерођени да ти отимају, нити гробове и храмове више да ти руше!
А сада је доста приче! Време је Србине да се прекрстимо, помолимо, и кренемо! Не низ калдрму! Већ уз! Не да се котрљамо, већ да марширамо и запевамо громогласно нашу „Светосавску“ и Боже Правде!
Немаш више чега да се плашиш Србине! Већ су ти отели све што су могли, а оно што нису могли…Е за то је куцнуо час да „га“ пронађеш, и то сам- у себи!
Време је Србине поново да будеш, оно што и јеси, и оно што си кроз вјеке вјекова био – Србин са Душом! А кад имаш Душу и када си поново БОГат, онда је све лакше, и све је могуће… И ондак нека буде, оно што бити мора!
(Извод из трилогије „Устај Бре Србине“ аутора М. Новаковића)
Написао Миодраг Новаковић