Обележавање 20 година од егзодуса Срба с подручја Сарајева настављено је академијом која је одржана у бијељинском Центру за културу, а под покровитељством председника Милорада Додика.
Академији су присуствовали бројни Срби који су пре двадесет година били учесници ових немилих догађања, као и највиши званичници Републике Српске.
Председник Српске рекао је да је одлука о одласку Срба из Сарајева након Дејтонског споразума одраз вјере у Републику Српску, у борбу која се водила и однос према онима који су страдали за њено стварање и за српски народ у целини.
„Зато је било и логично отићи из завичаја и доћи у нови, што је важна породична и животна одлука, али и политичка манифестација – бити уз свој народ и са својим народом „- рекао је Додик.
„Данас видимо да је скоро минимизирана политичка улога Срба у федералном Сарајеву, данас их тамо готово нема и Срби веома тешко живе у Федерацији БиХ, што сведочи да је одука била исправна „- рекао је Додик.
Према његовим речима, због те огромне, стравичне жртве стотина хиљада напаћених, важно је одати почаст и показати жал за све страдале, али и показати да живот није престао за људе који су дошли на простор Републике Српске, због чега је позвао на додатну веру у Републику Српску.
„И онда када не мислимо да је све у реду, морамо да верујемо у Републику Српску, и онда када мислимо да би нам на неком другом месту било боље, морамо да верујемо у Републику Српску, то је вера коју не смемо да изгубимо, коју морамо да носимо и то је наш дуг према људима који су страдали“ – поручио је Додик.
Он је истакао да Република Српска несметано живи и јача и да у њој доминира жеља да буде још јача и боља.
“ Без обзира у којем региону и у којој политичкој партији покушавате да помогнете Републици Српској, сви смо окупљени у тој жељи да је снажна и јака Република Српска одговор на све патње“ – истакао је Додик.
Он је рекао да се трагедија сарајевских Срба у егзодусу не може посматрати одвојено од целокупних догађаја у Одбрамбрено-отаџбинском рату, а страдање сарајевских Срба назвао је једним од највећих страдања током ратова у бившој Југославији.
„Срби у Сарајеву били су највећа концентрација интелектуалних и стручних потенцијала српског народа у БиХ, ту се водила најјача политичка битка за права народа и управо представници сарајевских Срба имали су највише функције и водили су народ, јер су знали у епицентру политичког сукоба након распада бивше Југославије да концентришу и артикулишу праве циљеве за српски народ, а то је стварање Републике Српске“ – рекао је Додик.
Према његовим речима, одлучност људи и уверење да је Република Српска право место њиховог живота било је јаче од мировних споразума који нису обећавали и нису давали равноправност коју је српски народ чекао.
„То је несумњив допринос јачању Републике Српске, једна од најодлучнијих одлука народа да оде не знајући ни где, а понели нису ништа, осим наде „- оцијенио је Додик.
Он је рекао да све те наде сигурно нису испуњене, али да у Републици Српској сигурно живе боље.
„То је одговор онима који се увек враћају на причу како смо морали или требали да останемо у мултиетничком друштву које је пропало, а ми смо очигледно само ишли испред других и видели да тај концепт мултиетничности не може да живи, 20 година пре него што данас сви то схватају“ – закључио је председник Републике Српске.
Министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић у време егзодуса сарајевских Срба радио је у Комесаријату за избеглице Републике Српске и био сведок догађаја када се одлази у непознато, остављајући све стечено и носећи оно најдраже што су изгубили, своје мртве.
„Жао ми је што се то десило и сигурно би све било боље да је било могуће да опстану Срби у Сарајеву. Нажалост, данас тамо Срба нема нити ће бити могуће у будућности то обновити и вратити се на та подручја“- рекао је Ђокић
Он је истакао да је резултат егзодуса подршка Републици Српској, њеном демографском развоју и расту, посебно на подручју Бијељине и дринском подручју.
„Исход рата је био такав да су људи са подручја Сарајева одлучили и дошли на подручје Републике Српске где је за њих била слобода, али никада се не сме заборавити да се тај егзодус десио, а да тадашње власти Сарајева нису учиниле ништа озбиљно да Србима пошаљу јасну поруку да желе да остану“ – подсетио је Ђокић, додајући да је, напротив, било је ружних порука.
Према његовим речима, међународна заједница је затворила очи над том чињеницом и није се укључила у решавање тог страшног проблема који су Срби доживјели после рата. Ђокић је осудио понашање тадашњег политичког Сарајева и међународне заједнице и указао да је Република Српска учинила све да буде уточиште за сарајевске Србе гдје се они осећају слободно и равноправно и дају допринос даљем расту и развоју Републике Српске.
Народ са простора Сарајева у Одбрамбено-отаџбинском рату поднео је велике жртве да одбрани своје територије које је ипак морао напустити. И ово обележавање 20 година од егзодуса сарајевских Срба треба да буде путоказ колико нам значи Република Српска, јер смо оставили сва материјална добра како би живели са својим народом, нагласио је председник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић.
Више од 120.000 сарајевских Срба напустило је огњиште, а половина њих нашла је уточиште у Семберији те одлучила да трајно живи у овом делу Српске, рекао је градоначелник Бијељине Мићо Мићић.
На свој начин о егзодусу сарајевских Срба говорио је и Неле Карајлић, који је због ратних дешавања напустио Сарајево. Након свечане академије приказан је документарни филм о егзодусу Срба, аутора Драгана Елчића под називом „Сарајевски егзодус – три тачке на мир“.
РТРС