Служењем свете литургије и парастосом за убијене Србе у пролеће 1942. године у Старом Броду код Вишеграда, обележене су 74 године од усташког покоља над српским цивилима.
Око 10.000 припадника Црне легије је под командом Јуре Францетића тог дана убило и у Дрину бацило 6.000 српских цивила, жена, деце и стараца. За овај незапамћен злочин о којем се пола века ћутало никада нико није одговарао.
Истог дана у суседном селу Милошевићи убијено је око 1.000 цивила, само неколико их је преживело, а међу њима је био и Ристо Боровчанин из Сокоца, који је тада имао 11 година.
– Кад су се усташе појавиле из шуме одмах је настао пакао, клали су све што им се под руком нашло. Силоване девојке и жене су убијали а затим их бацали у Дрину. Преживео сам тако што сам се сакрио међу лешеве и ћутао – сећа се Боровчанин.
Овај покољ преживео је и Милош Башевић из Рогатице који је тада имао десет година. Са ужасом се сећа како је један усташа његову трогодишњу сестру бацио увис, а затим је дочекао на бајонет и бацио у Дрину.
– Тог дана, земља у Старом Броду је била црвена од невине српске крви. Сећам се да је, бежећи од усташа у Дрину скочило 600 девојака, само да избегну усташки крвави пир – каже Башевић.
Покољ су прекинули немачки војници са друге стране Дрине, који су били згрожени оним што се дешавало, пуцали су у ваздух узвикујући: „Цурик, усташ“!
Не могавши да гледају овај стравичан покољ, немачки војници су спасавали преживеле Србе тако што су их чамцима превозили преко Дрине.
Милорад Ћебић се сећа да су Немци тражили по дукат за сваку спасену особу.
– Мој стриц је платио за нас шесторо, али се чамац брзо напунио женама и децом. Људи су се конопцима са стране хватали за чамац, а немачки војници су их веслима ударали како се чамац не би преврнуо. Гледао сам их како нестају у хладној води – прича Ћебић.
ПОПИС СТРАДАЛИХ
ПРВИ пут о овом крвавом пиру Францетићеве легије писао је Момир Крсмановић у књизи „Тече крвава Дрина“ која је 1983. године била забрањена.
Крсмановић је недавно завршио попис имена свих страдалих у Старом Броду, користећи попис из 1964. године који је тада вршен на просторима свих овдашњих месних заједница и дошао до броја од 5.500 настрадалих.