Пре седамнаест година, на православни Васкрс, НАТО је, без дозволе Савета безбедности УН, започео застрашујуће бомбардовање независне државе СР Југославије. На хиљаде цивила је убијено, а међу њима најмање 800 деце. Током агресије НАТО трупе су окупирале древну српску земљу Косово и Метохију, а затим их дали на милост и немилост албанским мафијашким клановима контролисаним из Брисела.
На територији Косова Словени живе од првих векова нове ере. Крајем XII века је Стефан Немања српској кнежевини Рашкој припојио Косово и Метохију и она постаје краљевина, а Косово је постало религиозни, политички и културни центар Србије.
Политички и административни центар Северноатлантског блока је Брисел, где је и седиште НАТО. Из тог змијског легла је генерални секретар НАТО Хавијер Солана 24 марта 1999 године пренео командним снагама НАТО у Европи наредбу америчког генерала Веслија Кларка да почну да бомбардују Југославију.
Реч Брисел значи „насеље у мочвари“. Први помен тога се може наћи само 996 године у документу Отона Великог. Другим речима, јасно је да је Брисел инфериоран у односу на Косово и Србију, како у погледу историје, тако и у погледу природе. Тако призвук НАТО агресије добија обрисе главних западних „вредности“, зависти и похлепе.
Центар рударског центра Косова је град Ново Брдо који је у средњем веку био престоница српског царства. Захваљујући огромним природним резервама бакра, олова, цинка, сребра и злата, ту већ 70 година ради рударски басен „Трепча“, светски гигант обојене металургије.
Током немачке окупације Југославије, Стари Трг, главни рудник је обезбеђивао оловом 40% војних потреба Вермахта за производњу батерија за подморнице. После победе југословенских партизана, „Трепча“ је национализована.
«У овој руди је више од 30% олова и цинка», каже Новак Белић, директор „Трепче“. Извозили су у Француску, Швајцарску, Грчку, Шведску, Чешку, Русију и Белгију.
За три године је произведено 2 538 124 тона руде и 139 789 тона чистог олова, цинка, кадмијума, сребра и злата.
Резерве руде олова и цинка се процењују на готово 46 милиона тона, што обезбеђује рад комплекса „Трепча“ за наредних 40 година. Према истраживању специјалиста београдског Института „Геозавод“, резерве бакра износе преко 35 милиона тона. Укупна вредност стратешких резерви руде на Косову је један трилион долара.
Стога је јасно зашто је НАТО затражио да се српске снаге повуку из српске аутономне области Косова и Метохије. Након што је Југославија одбила да то уради, бомбардовани су сви стратешки и индустријски циљеви у већим градовима Југославије, укључујући и главни град – Београд, као и бројни цивилни циљеви, укључујући стамбене.
На дан Васкрсења Христовог, Срби су већ три пута (1941, 1944 и 1999 године) добили поклоне који су донели смрт и разарање. Срби знају да поред васкршњих јаја, васкршњих зека и пилића, постоји и васкршња бомба за њих. Ово мени не улази у главу, али на многим НАТО ракетама и бомбама је писало: „Срећан Васкрс“
У операцији је учествовало 14 земаља и њихових 1200 авиона. Морске снаге су се састојале од 3 носача авиона (амерички Enterprise и Nassau и француски Foch у пратњи бродова у Јадранском и Јонском мору), 6 подморница, 2 крстарице, 7 разарача, 13 фрегата и 4 великих десантних бродова. Све у свему, НАТО снаге су у разарање Србије укључиле више од 60 000 људи.
По земљама, број авиона је обухватао 480 америчких авиона, 81 француских, 42 италијанских, 28 британских, по 16 немачких и холандских, 10 белгијских, 8 норвешких, 6 канадских, по 4 турска, шпанска и данска и 3 португалска.
Формални разлог је откриће масовне гробнице у косовском селу Рачак. Злочин су наводно извршиле српске снаге над албанским цивилним становништвом. Касније се показало да је у питању био фалсификат који су организовале западне обавештајне агенције. Велика већина сахрањених су били терористи „Ослободилачке војске Косова“ који су убијени у различитим областима покрајине у сукобу са југословенским снагама безбедности.
Током операције, која је трајала 78 дана, авиони НАТО су обавили 37 000 летова, бацили су више од 23 000 бомби (укључујући и забрањене касетне бомбе) и ракета. Навелико је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом. „Прецизни“ НАТО пројектили су, између осталог, ударили у зграду школе и обданишта у граду Новом Саду, добротворни медицински центар у Алексинцу, у кућу у Новом Пазару (у којој је било неколико десетина мртвих и рањених), скијалиште на Златибору, путнички воз број 393 на путу од града Ниша ка Атини, у зграду кинеске амбасаде у Београду, пословни центар „Ушће“ на Новом Београду у коме су се налазиле телевизијске компаније „БК“, „Пинк“, „Кошава“, седиште СПС и двадесетак канцеларија разних компанија.
Гађали су и аутобус компаније „Ниш експрес“ на мосту близу Приштине у коме је погинуло 23 људи, а када су на место несреће стигли лекари, задат је други ударац током кога је погинуло неколико лекара који су пружали помоћ унесрећенима.
Убрзо после НАТО бомбардовања, током кога је уништена готово целокупна инфраструктура Југославије, Семјуел Бергер, помоћник америчког Председника за националну безбедност је рекао да су у топионици „Трепча“ спаљена тела 1500 несталих косовских Албанаца. Иако су стручњаци ОЕБС демантовали ову оптужбу, истичући да погон Звечан није радио од почетка НАТО бомбардовања, 14 августа 2000 године у 3.30 ујутро у фабрику је ушло око 3000 НАТО војника, затворили су погон и избацили хиљаде Срба на улицу.
Чак и пре НАТО агресије Новак Белић је изјавио да је „рат на Косову само рат за рудник и ништа друго“.
Рекао је «да је Косово Србија и српски Кувајт, да је Косово срце Србије. Осим тога, на Косову је 17 милијарди тона резерви угља».
И „чудном“ случајношћу, током 37 000 летова НАТО, „Трепча“ остаје нетакнута иако су остала индустријска постројења уништена са највећом пажњом. На пример, Југословенска нефтна индустрија.
Ово је типична порука медија из тог времена (Boston Globe): „Јуче је стотину миротвораца под вођством НАТО, у облаку токсичног дима, уста и носа прекривених газом, пожурило да затвори рударски комплекс под контролом Срба на Косову, а затим су користили гумене метке и сузавац како би растерали демонстранте. Око 900 мировњака је опколило подручје величине 160 м2 око огромне фабрике, пре уласка у руднички комплекс. Војници су жељно хватали ваздух у облацима црног и белог дима који је избијао из застарелих цеви“.
НАТО је у више наврата почињао рат под разним „хуманитарним“ изговорима, али је вероватно први пут у својој историји користио оружану силу да би се бавио наводним загађењем животне средине! Један коментатор је приметио да су газе и завоји којим су војници прекривали дисајне путеве, пбичан изум медија, јер су бескорисни против отровног дима.
Али, најважније место у структури минералних резерви на Косову има лигнит. Његове резерве износе 14,7 милијарди тона, што је пета резерва по количини у свету. Угаљ се одликује ниском концентрацијом сумпора. На основу недавног истраживања, откривена су три басена мрког угља – косовски, метохијски и дренички.
Пре усвајања Резолуције Савета безбедности УН број 1244 и уласка на Косово „мировних“ снага КФОР 12 јуна 1999 године, рудници угља су припадали компанији „Косово“ из Обилића. Након доласка КФОР, из погона и ТЕ Косово 1 и Косово 2 је протерано око 8000 радника српске националности и људи других етничких група, сем албанских. Власник је промењен, комплекс преименован и данас у Трепчи раде искључиво Албанци.
zergilio
Ката