24 марта 1999 године започела је агресија НАТО-а против наше земље тадашње Савезне Републике Југославије. Агресија је започела у 19:47 када је прва ракета пала на касарну у Даниловграду и том приликом је страдао војник Саша Стојић из Београда. Он је уједно и прва жртва НАТО агресије.
Следећих неколико минута пало је неколико пројектила на аеродром Голубовци у непосредној близини Подгорице. У 19:50 напад се проширио и на територију Србије. Тада је прва ракета пала на касарну у Прокупљу где је страдао војник ВЈ Бобан Недељковић. Затим су бомбе око 20.15 погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 12 резервиста и војника.Војни циљеви у Батајници погођени су у 20.38.
Агресија је непрекидно трајала наредних 78 дана. Агресор је немилице гађао цивилне циљеве, болнице санаторијуме, возове, мостове, зграду државне телевизије, амбасаду НР Кине, и друге циљеве. Убијање деце је називао „колатералном штетом“ а саму ваздушну интервенцију цинично назвао „операција милосрдни анђео“.
Агресија је званично окончана после 78 дана 11 јуна када је у Куманову потписан војно технички споразум између Војске Југославије и Међународних војних снага КФОР-а.
Цивилне жртве ове злочиначке акције износе између 1200-4000 људи у зависности од процена, а материјална штета по проценама тадашње југословенске владе износи 100 милиона долара.
ВЕДРАН