Правним заступницима Карађорђевића сада остаје да покрену управни поступак пред судом, а затим, ако одлука буде негативна по њих, да се обрате Европском суду за људска права у Стразбуру.
Наследници, по речима Зорана Живановића, адвоката престолонаследника Александра Карађорђевића, још нису званично обавештени о решењу Министарства финансија.
– Ако тим решењем буде потврђена првостепена одлука Агенције за реституцију, покренућемо спор пред Управним судом. Одговара нам да се поступак пред управним органима заврши што пре и да добијемо шансу да образложимо свој захтев пред судом – каже Зоран Живановић.
Он објашњава да породица не спори чињеницу да је дворски комплекс проглашен за културно добро од посебног значаја, јер је та одлука, како каже, и донета баш да Бели двор не би био враћен. Оно што споре јесте законско тумачење да културно добро не може бити приватно.
– Законом је могуће ставити дворски комплекс у статус приватне својине са посебним режимом располагања. То значи да формално јесте приватна својина, али да се не може отуђити, нити изнети из земље – објашњава Живановић.
Како каже, прописи предвиђају да се статус дворова уреди посебним законом:
– Очекивали смо да прво буде донет такав закон, па да се тек после тога одлучује о захтеву за реституцију, а не обрнуто.
На усменој јавној расправи пред Агенцијом, представници Карађорђевића су тврдили да посебан закон о дворском комплексу никада није донет и да чланови краљевске породице имају право на повраћај баш као и сви други грађани. Такође су рекли да је Одлука о утврђивању дворског комплекса на Дедињу за споменик културе, све са покретним стварима у њему, у супротности са важећим Законом о заштити културних добара. Државно правобранилаштво се успротивило.
У делимичном решењу које је донела у јануару, Агенција наводи да се одбија захтев за враћање и обештећење непокретности дворског комплекса конфисковане указом Председништва Президијума Народне скупштине ФНРЈ од 8. марта 1947. Као разлог наводе да дворски комплекс не може бити предмет враћања ни обештећења будући да је његов статус уређен посебним законом, којим је изричито забрањено враћање права својине на њему.
Што се тиче преосталог дела захтева породице, о њему ће бити одлучено накнадно, посебним решењем. У Агенцији потврђују да рочишта у вези са остатком имовине још нису одржана и да постоје услови да нешто од тих некретнина буде обештећено.
Непокретности остале иза краља Александра оставинским решењем од 27. октобра 1938. подељене су на три једнака дела између његових синова Петра, Томислава и Андреје. Њихових десет наследника поднело је захтев за повраћај крајем јануара 2014.
Краљевски наследници траже враћање комплекса Белог и Краљевског двора, куће у београдским улицама Патријарха Димитрија 52, Краља Александра 24, Крунској 7 и Сарајевској 37, куће у Абердаревој 1 (наследство краљице Марије), рудника злата Бродица, Нересница и Железник код Неготина, рудника угља Сиколе, рудника Шевица код Кучева, фабрике за прераду златне руде у Глоговици, имања код Сокобање и Кучева, газдинства у Тополи, намештаја, уметнина, сребрнине…
Једина имовина која је одузета краљевској породици и у међувремену враћена јесте вила „Црногорка“, власништво кнегиње Олге. Она од пре три године припада њеној деци, кнегињи Јелисавети и кнезу Павлу. Кнегиња Олга је својевремено купила вилу и плац на Дедињу од 14.354 квадрата од Београдске задруге, у марту 1940. Одлуком Председништва Президијума од 8. марта 1947. кнегињи и њеној породици одузето је држављанство и све конфисковано. У вили је после рата живео Едвард Кардељ.
Извор: Вечерње новости