У уводној речи одбране пред Хашким трибуналом бивши председник Србије Слободан Милошевић 27. септембра 2002. године.
Прво цитат:
“Дакле, држи главу, одсечену, Србина. Држи одсечену главу! То су тих 20.000 муџахедина који су доведени Клинтоновом политиком на европско ратиште и који су сада у већем делу и задржани тамо, а у неком делу су прешли и у Америку и друге земље широм Европе.
И онда ћете, када почну ваше вратове да секу, да знате о чему се ту ради…”
То је изговорио у уводној речи одбране пред Хашким трибуналом бивши председник Србије Слободан Милошевић 27. септембра 2002. године.
Ових дана, након првостепене пресуде, Радован Караџић се питао:
“Зар Европљани и Американци ни данас не знају, или неће да знају, с ким смо ми деведесетих ратовали”.
Ових дана сам се чуо са Радованом. И он је мене тешио. Каже да има 10.000 страница које Тужилаштво није доставило јер је у корист оптуженог.
Још 29. јула 2008. године кад сам овде у београдском затвору посетио Радована и рекао му да не гаји илузије о исходу, он је додао да ако буде “с” од суђења и “п” од правде, могло би да буде свашта:
“Уосталом, шта ми могу? Могу само да ме врате писању. Ово је мени све остало приде”.
Знао је, дакле, да је своју мисију завршио. Имао је о томе самосвест. А Република Српска је једина наша утеха у овим великим поразима.
Рајко Петров Ного, песник
Извор: Вечерње Новости