Притисак на Србију постоји, по многим питањима, али сам сигуран да не грешим када кажем да је Србија довољно снажна да под тим притисцима не попусти – каже за „Политику” Константин Косачов, председник Спољнополитичког комитета горњег дома руског парламента, коментаришући незваничне најаве да ЕУ тражи од Београда да се солидарише са украјинским официром Надеждом Савченко, коју је руски суд осудио на 22 године због саучесништва у убиству двојице руских новинара у Донбасу, док Кијев тврди да је она жртва „Путиновог режима“.
Косачов, који је у Београд допутовао у склопу парламентарне делегације, објашњава да се сусрео са српским премијером Александром Вучићем и да је имао много других контаката, али је свуда чуо исти став: да су односи између Русије и Србије важни из много разлога и не подлежу никаквој трговини.
– Код мене лично то изазива велико поштовање и не бих улазио у спекулације шта би било кад би било. Верујем Србији, верујем њеном народу и верујем њеном руководству – наглашава Косачов.
Медији су у случају „Панамски папири” повезали Владимира Путина са финансијским махинацијама. Како ви на то гледате?
Нисам листао те папире, али верујем онима који јесу, и тамо се презиме председника Русије нигде не помиње. Ово је очигледан наставак кампање дискредитације Русије и њеног лидера. То је повезано са јачањем глобалне позиције Русије и стварањем нове ситуације у свету, која настаје пред нашим очима, а што се некима не допада. Сасвим је сигурно да ће сви ови документи бити проверени и у Русији, генерално тужилаштво ће испитати да ли су кршили закон људи који се директно помињу у њима. А све остало је од ђавола, како кажу код нас у Русији.
Ово није први пут у последњих неколико месеци да западни медији излазе са оптужбама против Путина…
Западни медији формирају репутацију неке државе искључиво на бази тога колико је она лојална према Западу, конкретно према САД. Мислим да и репутација Србије много трпи у западним медијима због тога што води суверену и независну спољну политику, чува добре односе са Русијом и није подлегла уценама и диктату када су од ње захтевали да се прикључи антируским санкцијама.
Али, како се носити са овим притисцима?
Већ 25 година група држава жели да присвоји монопол на истину. Ту се може учинити само једно: не дозволити да се створи униполарни свет, што је пре само 10 или 15 година изгледало као неповратна и једино могућа тенденција. Свет треба да се врати на оне основе које су записане по окончању Хладног рата у париској Повељи за нову Европу. Овај документ је потписан 25. новембра 1990. године и на њему су потписи 22 највеће државе света, између осталих и САД, СССР, свих тадашњих земаља НАТО. На 50 страница, у њему је описано како ће свет изгледати после завршетка Хладног рата, на бази равноправности свих држава, владавини међународног права, а о колективној безбедности бринуће УН, КЕБС (данашњи ОЕБС), као и Савет Европе. Нигде се не помиње НАТО, а ЕУ се помиње само једном. Управо оваквом устројству света ми треба да се вратимо и ми имамо снаге за то. Русија је почела сама на томе да ради, али сада је таквих земаља све више. Међу њих, безусловно, убрајам и Србију.
Из овога закључујем да Русија подржава актуелну српску владу?
Валериј Рјазански, шеф Комитета за социјална питања СФ РФ, који је и на челу групе пријатеља парламената Русије и Србије, и ја, допутовали смо по парламентарној линији на округли сто о тероризму који организују Фондација Александар Невски и Народна скупштина Србије. Искористили смо прилику као представници Јединствене Русије да подржимо контакте са нашим главним партнерима у Србији. То су Српска напредна странка, са којом смо уговор о сарадњи потписали 2010. и Српска народна партија, са којом имамо сарадњу од пре две године када је ова странка настала. Русија као држава апсолутно се не меша у изборни процес у Србији, јер ми поштујемо српски суверенитет и сматрамо да је било какво мешање апсолутно недопустиво.
Али, и друге српске партије имају партнерске односе са владајућом Јединственом Русијом, као што су ДСС и Двери?
Мени о томе није познато и нисам овлашћен од партије да развијам ове односе. Зато бих ову тему оставио без коментара. Поново наглашавам да Русија као држава не подржава и не може да подржава ниједну политичку снагу у Србији…
А ја поново имам утисак да ви дајете подршку влади Србије…
Ми видимо да Србија води политику која је пре свега у складу са српским интересима. Ми такође видимо да друге европске државе, често жртвују своје националне интересе због такозване трансатлантске солидарности. Ми веома често чујемо од многих држава ЕУ и НАТО, да би оне биле заинтересоване за много тешње односе са Русијом, али не могу то себи да дозволе, јер није у складу са политиком НАТО и ЕУ.
Хоћете да кажете да би многи хтели да буду као Србија?
Мислим да је тако. Не бих говорио које су то европске државе, још мање бих да говорим у њихово име, али видим да садашња конструкција која постоји у Европи, није природна. Само постојање НАТО и ЕУ јесте фактор који не уједињује, већ разједињује Европу.
Поједини аналитичари тврде да се Русија не противи само чланству Србије у НАТО, већ и у ЕУ? Да ли је то тачно, и ако јесте, може ли Русија да понуди нешто у замену?
Када би нудили нешто у замену, то би значило да ми стварамо неки супротстављени блок, а ми то не радимо…
Па, зар немате Евроазијски савез, ОДКБ?
Они нису створени против ЕУ и НАТО, већ нудимо формирање заједничких конструкција у сфери економије, политичке и војне безбедности. Исправно је рећи да Русија не сматра правилним принципе ширења НАТО, јер се тиме учвршћује подела Европе. То је слепа улица, која наставља да ствара проблеме у нашем заједничком деловању против реалних претњи. НАТО као организација није у стању да се супротстави тероризму, нелегалној миграцији, наркотрафикингу и многим другим изазовима и претњама.
Али, где је ту ЕУ, да ли се и томе противите ако Србија уђе?
Мени тако нешто није познато. Свака држава мора сама да одреди у којој конструкцији се боље осећа. Најважније је да улазак у неки интеграцијски блок не ствара проблеме са трећим државама, у овом случају са Русијом. Када говоримо о приближавању Србије ЕУ, ја не знам којом брзином ће то ићи, имајући у виду да је отворено поглавље 35 где пише реч „Косово” и да Србија мора сама да одреди да ли је за њу то прихватљиво или не. Али, постоје и друга, још неотворена поглавља, која се дотичу и односа са Русијом. Ја бих преферирао да Србија, ако сматра важним своје односе са Русијом, иницира разматрање ових питања у троуглу ЕУ–Србија–Русија, или на неки други начин, како бисмо избегли неке могуће и неочекиване проблеме. То је тема за будућност.
Код нас се у једном делу јавности учврстио политички аксиом да „Европа нема алтернативу”. Да ли се слажете с тим, или постоје и нека друга отворена врата?
Пре свега, немојте да идентификујете појам Европа са ЕУ. Европа није ЕУ, и ЕУ није Европа. Наравно да постоје и друга врата, она увек постоје.
Која?
Стварање у Европи јединственог система безбедности и сарадње, укључујући и трговинско-економску сарадњу. То је интелектуални изазов за све нас. Што више држава буде улазило у НАТО и ЕУ, не размишљајући о томе да постоји алтернатива, то ће нам теже после бити да створимо заједничку Европу.
Ви говорите о интеграцији која би укључивала и ЕУ и Русију?
Наравно. Само, не ЕУ као организацију, већ европске државе.
То подсећа на руске бајке…
Личи вам на бајку само зато што чиновници и политичари из ЕУ говоре да то „није могуће зато што је немогуће”. Ко је могао 1945. да поверује да ће Француска и Немачка да направе Заједницу за угаљ и челик? Или 1947. ко је веровао да ће настати ЕУ са 28 чланица, или да ће пасти СССР и завршити се Хладни рат? Све може да се деси и питање је политичке воље.
И ви стварно верујете у ту идеју?
Наравно, иначе не би имало смисла да се бавим спољном политиком.