Четири дана од 11. до 14. априла Рига ће бити главни војни и политички полигон НАТО-а где ће око 250 војних лидера и експерата за безбедност и 63 генерала НАТО пакта разговарати о принципима рада у условима садашње међународне ситуације. Да ли у ствари ова дискусија представља само „лепе речи“ о безбедности или завесу иза које се крије нешто друго?
„Част је што се самит одржава у Летонији“. Он се одржава у време док активно иду припреме за Варшавски самит НАТО-а. Он представља јединствену могућност да војни лидери НАТО- а изанализирају промене које је неопходно увести како би се НАТО могао супротставити свим будућим изазовима“- изјавио је Летонски министар одбране Рајмонд Бергманис.
Збуњује систем спровођења овог догађаја. Стратешки важна питања анализираће се иза затворених врата, тако да ће се тешко сазнати шта је на семинару у Риги заиста речено. То не значи да ни један војни представник на том семинару неће давати интервју али ништа га не може спречити да улепша или потпуно промени слику догађаја.
Знајући намере шефова алијансе да прошире своју надмоћ у свету није тешко закључити да ће ово питање бити најизраженије на семинару. Посебан значај ово питање има у условима погоршања односа НАТО-Русија, и аспирација проамеричких елита да искористе предстојећи самит за попуњавање личних и државних буџета али и антируска кампања може бити од користи.
Можда ће иза затворених врата да се дискутује и о трци за наоружање провоцирајући „песмом русофобе око ватре“. Запад, оличен у САД-у само овакав развој догађаја и може подржати. У ствари на овом самиту расправљаће се о нијансама а главна питања расправљаће се на будућем самиту у Пољској.
Осим тога, одлазећи, главнокомандујући НАТО снага у Европи Филип Бридлав дужан је да себи нађе адекватну замену, некога ко ће све чинити науштрб односа Русија- НАТО и који ће држати у шаци „шесторку“ из ЕУ.
Рига ће ових дана бити одскочна даска за генералну пробу Варшавског самита где ће се одлучивати о даљој политици НАТО-а. Тако да ће овај „безбедоносни“ ако се тако може назвати, самит, бити место где се неће разговарати о проблемима него о промени тока историје и о томе како Русију „притерати уза зид“.
Срећно! Русија неће одустати од својих позиција, а неће се дуго чекати на одговор уколико НАТО настави са неоснованим приближавањем нашим границама и слањем војних контигената.