У Србији 12. април се званично сматра даном сећања на руске добровољце који су ратујући за братски народ дали свој живот. Акције сећања су одржане у градовима Србије и Републике Српске који су повезани са руским добровољцима.
Александар Кравченко, познати руски добровољац а сада руководилац покрета „Косовски фронт“ у емисији „У ствари“ одговорио је на питања News Front-a о судбини оних који су се тада борили на страни братског народа.
„Најпознатији руски добровољац је Игор Стрелков, Игор Иванович. Узгред, испоставило се да је баш 12. априла ушао у Славјанск. Није намерно, тако се просто догодило. Неким чудом су се та два датума поклопила и данас, за нас који смо деведесетих година ратовали тамо, то што се догађало и што се догађа у Новорусији представља наку врсту логичног продужетка тог рата у којем смо ми учествовали“, каже Александар.
Међутим Срби су се одавно појавили у Донбасу и тамо се боре, али под притиском и утицајем Запада, српске власти су још 2014. донеле закон против тих људи. Српске власти се старају да не објављују те судске процесе, они се брзо одигравају, у кратком режиму, да нико о њима ништа не сазна. Јер је, наравно, реакција јавности крајње негативна на те потезе српских власти. А они све то раде јер је то од њих захтевано.
„Ево, на пример, мени је забрањен улазак у Србију јер ме сматрају главним организатором“, наводи Александар.
Упитан како се односи према евентуалном уласку Црне Горе у НАТО а Србије у ЕУ, Кравченко је рекао да се над Србима у последњих двадесет и више година спроводи психолошки експеримент. Те ствари које раније нису могле ни да се замисле, просто су биле незамисливе неких петнаест година раније, па и десет, оне су данас опште прихваћене.
А и код Руса се то десило у Украјини, сматра добровољац.
„Искрено речено, бомбардовање које се деведесет девете године десило у Југославији је за мене била нека врста финалног знака. Тада сам потпуно био сигуран да ће пре или касније рат доћи и на наше тло. До тада сам ратовао и све сам то видео, али када сам својим очима деведесет и девете видео како све то изгледа, како бомбардују оне који нису ни за шта криви, било је јасно да ће се негде, некако, све то и код нас десити. И десило се у Донбасу“.
Александар сматра ситуацију у Украјини и у Донбасу као велику трагедију.
„А ми смо, са наше стране, овде у великој Русији, дужни да заузмемо позицију оца, оца који воли сву своју децу и прашта свој својој деци, и који се труди да их изведе на прави пут“, мисли руководилац „Косовског фронта“.
„Свеједно се не треба предати и одбацити тај народ“.