Инфо-рат у Србији: Истините лажи

У Србији је почео прави мали инфо-рат, сличан ономе који се тренутно води у свету.  И док ММФ руши исландску владу помоћу „Панамских папира“ (које користе и САД против Путина), српска власт покушава да ослаби патриотску опозицију користећи своје „ботове“. Монтирају се видео-снимци, пишу чланци, објављују скандалозна „открића“, измишљају теорије завере… Никада до сада противници власти нису били толико збуњени, изманипулисани, и у толикој недоумици за кога да гласају. Многи од њих одлучују и да не гласају, под утицајем пројекта „Бојкот 2016“. Важну улогу у свему овоме играју инфо-производи, којима ћемо се бавити у овом тексту.

 

Шта је инфо-производ? Овај израз применио је Путин на „Панамске папире“  који се изненада појављују и наводно нешто „откривају“ (постојање финансијских малверзација везаних за оф-шор компаније). То је, дакле, информација (у форми новинског чланка, фотографије, видеа, анализе) која је пласирана у једном тренутку са некаквим циљем. Циљ који треба да се постигне је приказивање противника неморалним, шпекулантом, корумпираним, издајником, итд. Састоји се делимичо од истине али измењене /обраћене и лажи. Близак појам овоме је спин.

 

Ево како на примеру изгледа креирање инфо-производа. Узећемо наједноставнији облик преноса информација ― текстуалну поруку:

 

1

 

Ова порука може лако да се обради, а будући да је у формату слике, користимо неки од програма за обраду фотографија. Добијамо:

 

2

 

На сличан начин можемо да обрадимо видео снимак, користећи нпр. програм Movie Maker. У овом случају комбинујемо снимке, фотографије и текстуалне поруке, или обрађујемо готове видео-радове (пример лажног снимка Двери).

 

Домаћи инфо-производ

 

Вратимо се на „Бојкот 2016“. То је пројекат у форми Фејсбук групе која на први поглед  делује патриотски, јер указује на све оно што је у политици лоше: корумпираност политичара, превртљивост, недоследност. Објављује чланке, анализе и видео-радове настале у лабораторији „Српски народни фронт“. У основи ових инфо-производа је, дакле, ИСТИНА на коју се онда додаје ЛАЖ: „Сви политичари су исти, ко год да дође биће нам лоше, нема сврхе излазити на изборе“. ЦИЉ који треба да се постигне врло је јасан: смањити број гласова који би ишли патриотским странкама. Јасно је да овакво бојкотовање избора користи само владајућој странци, јер њени гласачи, уцењени губитком посла и пензија, сигурно неће бојкотовати изборе.

 

Следећи пример су чланци усмерени против „Заветника“, покрета који је познат као организатор протеста против западне окупације. Испод части ми је да наводим наслове чланака, будући да су крајње вулгарни и доста говоре о васпитању и образовању својих аутора. Постављам само везе ка текстовима који читаоце могу једино да мотивишу да приђу „Заветницима“, из ината ауторима (http://www.teleprompter.rs/perverzna-ruska-podmetacina-nasminkane-zavetnice-na-stiklama-mame-rusofile.html и http://www.teleprompter.rs/ko-se-krije-iza-bunde-milice-zavetnice-klinci-mafijasii-dusevni-bolesnici-vucicevi-radikali.html). Изузетак представља инфо-производ произвођача В. Бујића из „Српског народног фронта“ (веза)  који показује да се ради о искуснијем манипулатору.

 

3

 

Непријатељ број 1

 

Ако се запитамо против кога су најчешће  усмерени домаћи инфо-производи стичемо утисак да су највећи непријатељи власти  ― коалиција око ДСС и Двери. Будући да се овим нападима већ бавила Драгана Трифковић (веза), и у овом случају ћу само представити неке од инфо-производа. Читаоци ће и сами препознати шему која чини основу информације (ИСТИНА-ЛАЖ-УГРАЂЕН ЦИЉ). Најпознатији је чланак који говори да су Двери наводно амерички тројански коњи (веза). Овде је ИСТИНА само да су у питању руски медији (довољно, јер су Срби увек слаби на реч „руски“), док је ЛАЖ све остало: да је у питању Путинов медиј, да се због „тројанаца“ споразум ДСС/Двери са Јединственом Русијом доводи у питање, итд. ЦИЉ је омаловажити значај овог споразума.

 

Ту  је и видео „Бошко Обрадовић ― Од Евроазијске уније до руске губерније“ на https://www.youtube.com/watch?v=XU8Ag25LYU4.  ИСТИНА су наравно  сви снимци, који заправо уопште не говоре о промени мишљења, већ пре о промени терминологије. Крај снимка представља ИЗВРТАЊЕ ИСТИНЕ, ОБРАДУ или СПИН. Јер, зар ико у Србији жели да његова земља буде руска губернија?

 

„Ево како је Бошко ушао у лову у издао своје основне принципе“ назив је видеа чији аутор показује да је на завидном нивоу језичке културе (https://www.youtube.com/watch?v=FgyU6N1vMtw&nohtml5=False). Овде се изврће изјава Бошка Обрадовића на тему политике Зорана Ђинђића. Обрадовић је за „Недељник“ заправо изјавио да  је Ђинђић пред смрт почео да размишља патриотски, и  да је жив, сада би вероватно размишљао као „дверјанин“. Што се ДСС-а тиче, подмеће им се став да признају геноцид у Сребреници и да су Србију продали НАТО-у (у корену овог СПИН-а налази се ИСТИНА да је ДСС потписао споразум са НАТО-ом, споразум о транзиту који је иначе потписала и Русија. Овај споразум се доста разликује од СОФА, ИПАП И НСПО споразума који је са НАТО-ом потписао СНС).

 

4

 

Како узвратити?

 

Фасцинра то што већина оваквих инфо-производа заиста делује на људе, као да се не сећамо шта је било 90-их година, када су Срби у свету представљени као главни кривци братоубилачког рата. Данас се представљамо као геноцидан народ, али и као народ ниског степена интелигенције (лажна научна истраживања), као ксенофоби, нерадници… Нажалост, највећи део противника власти уопште није свестан инфо-рата који се води за њихове умове, или још прецизније, за њихове гласове.

 

Они који су одлучили да изађу на информационо бојиште имају неколико различитих приступа које примењују у „борби“.  „Одбрана“ се своди на демант лажних или измењених информација, и омогућава да нападнута организација добије на времену, скупи снаге и формулише свој напад („држање одступнице“). „Напад“ може да буде у форми правне тужбе (Двери против РТСа, ПИНКа и Информера), али и стварање сопственог инфо-производа који може да наштети противнику (нпр. видео „Шта је и коме служи „Српски народни фронт“). Ту су и они који разоткривају „ботове“, откривају изворе лажних информација и сл. (одговарали би „обавештајцима“) итд.

 

Оно што заправо недостаје је један медији који би послужио за пласирање правих информација о патриотским снагама у Србији. Будући да се информација најбоље може пренети путем видео-садржаја (видимо и из примера да су видео-снимци најпопуларнији облик преноса информација) пожељно би било да овакав медиј буде телевизија. Једна алтернативна, професионална и објективна српска телевизија. Она наравно, за сада може постојати само на интернету, као посебан канал или као део неког информативног сајта. Интересантно је да су основе оваквог слободног медија већ постављене у предизборној кампањи, иако креатори ових инфо-производа вероватно нису ни свесни тога. Ради се о интервјуима са политичарима који се преносе уживо, и током којих опозиционари одговарају на питања грађана. Овоме је лако придодати снимке са бројних протеста и патриотских акција, као и други информативни садржај. Добар пример представљају и радио-емисије са „Снаге народа“.

 

5

 

Дакле, у овом инфо-рату, патриотским снагама потребно је једно чврсто језгро, једна „војна база“ уз чију помоћ ће бити лакше вршити „операције“.  Један заједнички, патриотски медиј. Зато овом приликом упућујем позив свим родољубивим организацијама да се укључе у  овакав пројекат, уместо да сву своју снагу улажу у деманте, нападе, откривање издајничких медија и сл.

 

Весна Какашевски