Љубомир Стојановић је приредио Вукова дела и фототипско издање „Мирослављевог јеванђеља”, био и премијер, али му у Ужицу родну кућу нису сачували
Багери су ових дана са земљом сравнили трошну родну кућу Љубомира Стојановића, на којој је дуго стајала спомен-плоча о значајном делу овог некад знаменитог филолога и председника српске владе.
Ту, у најужем центру града, на углу поред Дома здравља, већ је на видном месту табла са огласом о продаји станова од 60 квадрата у новој пословно-стамбеној згради која ће, како то бива, брзо бити подигнута на плацу срушене куће.
Чуде се Ужичани, упознати са делом Љубомира Стојановића, овом чину и одлуци да се не обнавља, већ поруши једно од најстаријих здања.
Ту се 1860. године родио Стојановић, а своју родну кућу поклонио је граду.
Мада добијена на дар, продата је овде још 1935. године и, будући да није проглашена спомеником културе, олако препуштена пропадању. Сада је више нема.
О Љубомиру Стојановићу памтиће се да је био један од наших највећих филолога, научник с којим је почела србистика. Професор на Великој школи у Београду с краја 19. века, академик, секретар Српске краљевске академије наука од 1913. до 1923. године.