Председник Србије Томислав Николић, који на Виду и Крфу предводи делегацију Србије на обележавању једног века од пробоја Солунског фронта, поручио је да је братство грчког и српског народа, сковано тада за вечност, заувек уткано у наше биће, као део страдалне и јуначке историје Србије заувек.
Томислав Николић је поручио на Виду да Србија никада неће заборавити да су се заједно са српским борцима на том фронту борили и гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад Паше, Канаде, Италије…
На Солунском фронту: погинуло је око 21.000 српских војника, погинуло је око 23.000 француских војника, погинуло је око 3.000 британских војника, погинуло је око 1.500 грчких војника, погинуло је око 3.500 италијанских војника, подсетио је председник Николић и додао да је по личној наредби тадашњег цара Николаја у Солун на, како су га звали, Македонски или Заборављени фронт, стигло 10.000 руских војника, најбољих припадника московског војног округа.
„Мада су се сви отимали за њих, они су се, по својој вољи, борили у саставу српске војске. Погинуло је око 4.300 руских војника. Све њих Србија никада неће заборавити“, навео је председник Србије.
Верујемо, казао је председник, да Солунски фронт 1915. није могао да спасе српску војску, иако су у Нишу Савезнике чекали славолуци окићени цвећем и нада народа да ће европске војске стићи“, рекао је Николић.
Верујемо, додао је, да би нам помогли да су могли и да би спречили да Аустријанци, Мађари, Немци, Бугари прегазе Србију.
„Веровали смо у себе и натерали Савезнике да нам дозволе да пробијемо Солунски фронт 1918, чиме је сломљена кичма силама Осовине и окончан до тада највећи рат у историји људске цивилизације“, навео је председник.
Обраћајући се изасланицима земаља Савезника у Првом светском рату, председнику Општине Крф, официрима и кадетима грчке и српске војске, као и потомцима славних српских ратника, председник их је позвао да покушају да замисле, како је рекао, ово бујно зелено острво пре једног века: голо, каменито, без иједног дрвета, док се на њему, испод високе небеске куполе која је тада била једини кров, одиграва једна од највећих драма у историји српског народа.
Грци су га, подсетио је, вековима звали „острво змија“, а навршио се први век откако га помињемо као „острво смрти“, зато што је последње коначиште за 7.747 српских војника, дечака-регрута умрлих од исцрпљености, дизентерије, тифуса, запаљења плућа, глади…
„Душе ових наших јунака и мученика отишле су у своју Србију заједно са слободом, освојеном за нас, за нашу децу, за децу њихове деце. Непун километар даље, у граду и на острву Крф, 1916. године сместила се цела српска држава, Краљевина Србија: Народна скупштина, Митрополија, општинске управе, школе, Пореска управа, штампарија… и уморни и измучени стари краљ Петар Карађорђевић, који је са својом војском ишао од Београда до Крфа“, навео је Николић.
И српски војници, додао је, које су далеко у Србији чекали њихови очеви и мајке, браћа и сестре, жене, деца, знајући да војнике нико и ништа неће спречити да се врате кући.
Овде на Виду, казао је председник Николић, окончавала се трагедија.
„Регент Александар, који се евакуисао из Валоне са последњим војницима, плови тај километар и из даљине гледа призор који је већ виђао у Јовану Медовском, Драчу, Валони – као дебла дрвета, уредно поређани, његови мртви војници. Од јануара 1916. на Видо доводе и доносе на хиљаде исцрпљених војника. Више од 6.000 неће преживети“, навео је Николић.
Председник је подсетио да је на само неколико десетина метара од места где стоје по тешком пљуску и ветру, управник импровизоване болнице рапортира врховном команданту извештајем у којем је, између осталог, навео да је „најстрашније било гледати данима како умиру дечаци од десет-дванаест година, како се топе неповратно, а ми не можемо да им помогнемо. Лица те деце, то су били прави ликови наших светитеља… Заслужују да се посвете после свега што су препатили.
„Нама су причали, а ми причамо нашој деци, они својој а они њиховој, о страдању, патњи, жртви српске младости, о ‘плавој гробници’, о томе како је скупа реч слобода“, рекао је Николић.
Захваливши народу Крфа, потомцима, како је рекао Николић, несебичним домаћинима наших предака, председник је поручио да је братство грчког и српског народа, сковано тада за вечност, заувек уткано у наше биће, као део страдалне и јуначке историје Србије заувек.
„Нека им је слава и хвала и нека су им лаки пријатељска грчка земла и грчко море“, рекао је Николић на крају свог обраћања.
Николузос: Никада више на овај начин не доказивати пријатељство
Градоначелник Крфа Костас Николузос је, говорећи на обележавању 100 година од пробоја Солунског фронта, поручио да они који су дали животе на овом фронту не подсећају само на дугогодишње пријатељске односе Србије и Грчке, већ и на обавезу да будемо опрезни како не бисмо никада морали да их на исти начин поново доказујемо.
„Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период. Суочени смо са великом економском кризом са озбиљним економским и политичким последицама по европско али и глобално друштво. Боримо се за наше достојанство и независност, суочени са непомирљивим ставом владајућих поверилаца-лидера, који настоје да угуше стечена права народа и сваки глас отпора“, навео је Николузос.
Боримо се, казао је, да би поново стали на своје ноге и накрају победићемо. И ваше присуство нам даје снагу, јер сте се и ви надметали са историјом и изашли као победници.
„Сећањем на овом свету месту одајемо част онима који су изгубили живот за време боравка српске војске на Крфу у периоду од 1916. до 1918. и упућујемо снажну поруку солидарности и хуманизма целом свету“, рекао је Николузос у свом обраћању.
Он је подсетио да је током те две године на Крфу нашло гостопримство 150.000 српских војника и цивила, жртве рата које увек и свуда имају исти изглед: намучени, болесни, гладни, изложени свим опасностима и заразним болестима.
„Уз помоћ савезника Крф се организовао како би спасио многобројну за његове могучности избегличку масу“, казао и подсетио да је упркос томе око 10.000 људи остало заувек у топлој земљи и сланим водама Крфа.
За две године, истакао је, Крф је незванично постао престоница Србије.
„Историјски догађаји су морално и културно наметнули Крфу улогу „острва спаса“ српских савезника. У нашем граду је смештена Скупштина Србије и Влада. Формирана је српска национална штампарија и штампан је новац. Штампале су се новине и издато је доста књига. Отворене су биле основне школе и разна културна и спортска друштва. Организовало се једно мало српско друштво и почео је велики напор за реизградњу српске државе“, рекао је градоначелник Крфа.
Српске избеглице су придобиле симпатију и поверење Крфљана и успоставили су са њима срдачне пријатељске односе.
„И читав век након тога, наши односи остају јаки и временом постају још јачи. У тешким временима, када је српски народ био изложен искушењима, Крфљани су стали уз њега на сваки могући начин“, рекао је градоначелник Крфа.
РТС