Осврнувши се на рат који је на простору бивше Југославије вођен од 1992. и 1999, Николузос је рекао да је српски народ „великим крвопролићем платио распад Југославије и отворену америчку интервенцију и покушао да поново започне свој живот из рушевина НАТО бомбардовања“.
„Крфљани нису само радо понудили хуманитарну помоћ, већ су и оштро реаговали, као и сви Грци, упућивањем протеста и масовним демонстрацијама, на којима су исказивали своје противљење неправедном рату и изражавали солидарност са српским народом певајући песму ‘Тамо далеко'“, додао је Николузос.
Пријатељство грчког и српског народа, истакао је, потврђују и братимљења крфске општине са градовима и општинама у Србији, као што су Београд, Крушевац, Александровац, Земун, Чајетина, Палилула…
„Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период. Суочени смо са великом економском кризом са озбиљним економским и политичким последицама по европско али и глобално друштво. Боримо се за наше достојанство и независност, суочени са непомирљивим ставом владајућих поверилаца-лидера, који настоје да угуше стечена права народа и сваки глас отпора“, навео је Николузос.
Боримо се, казао је, да би поново стали на своје ноге и накрају победићемо. И ваше присуство нам даје снагу, јер сте се и ви надметали са историјом и изашли као победници.
„Сећањем на овом свету месту одајемо част онима који су изгубили живот за време боравка српске војске на Крфу у периоду од 1916. до 1918. и упућујемо снажну поруку солидарности и хуманизма целом свету“, рекао је Николузос у свом обраћању.
Он је подсетио да је током те две године на Крфу нашло гостопримство 150.000 српских војника и цивила, жртве рата које увек и свуда имају исти изглед: намучени, болесни, гладни, изложени свим опасностима и заразним болестима.
„Уз помоћ савезника Крф се организовао како би спасио многобројну за његове могучности избегличку масу“, казао и подсетио да је упркос томе око 10.000 људи остало заувек у топлој земљи и сланим водама Крфа.
За две године, истакао је, Крф је незванично постао престоница Србије.
„Историјски догађаји су морално и културно наметнули Крфу улогу „острва спаса“ српских савезника. У нашем граду је смештена Скупштина Србије и Влада. Формирана је српска национална штампарија и штампан је новац. Штампале су се новине и издато је доста књига. Отворене су биле основне школе и разна културна и спортска друштва. Организовало се једно мало српско друштво и почео је велики напор за реизградњу српске државе“, рекао је градоначелник Крфа.
Српске избеглице су придобиле симпатију и поверење Крфљана и успоставили су са њима срдачне пријатељске односе.
„И читав век након тога, наши односи остају јаки и временом постају још јачи. У тешким временима, када је српски народ био изложен искушењима, Крфљани су стали уз њега на сваки могући начин“, рекао је градоначелник Крфа.
РТС