Идеалисти почињу да се баве политиком. По правилу почетак је врло племенит и искрен приступ али за врло кратко време од племените идеје до чина реализације те идеје а то је регистрација Удружења грађана , Политичке странке националне мањине или Политичке странке та идеја губи на својој изворности и почиње да се јавља сујета оснивача који себе доживљава као МЕСИЈУ и све остале сличне идеје су тривијалне у односу на генијалну идеју оснивача.
У почетку идеја која је покретач даљих активности има у себи врло изражеу жељу заједништва саборности добронамерности и прогресивности којом сви ми тежимо. Управо тај очајнички доживљај не мирења са постојећим друштвеним односима ствара идеју као покретачку снагу појединца. Појединац који се одважи и издвоји из незадовољне масе и реши да предузме конкретне радње ради мењања такве ситуације упушта се у поступак регистрације Удружења грађана , Политичке странке националне мањине или Политичке странке постаје по правилу врло сујетна особа.
Та сујетност се огледа пре свега у саможивљу, патолошкој привржености идеји (која није само његова он заборавља да је само јединка у мору истомишљеника) и он као такав почиње да омаловажава друге њему сличне појединце који су се са истим циљем одважили и урадили исто што и он сам а то је регистрација у Агенцији за привредне регистре Републике Србије.
Наравно постоје појединци који прихватају квинслишку улогу а то је да за рад нечијих интереса буду подметнути као експоненти туђих интереса који треба са својим именом и својим деловањем да збуне и овако слуђен народ који не може да дође себи од којекаквих белосветских битанги који мешетаре по Србији радећи све да што више пониже и унизе један врло горостасни Српски народ.
Шта је са циљем?
Циљ који првобитно беше императив покретања нечег великог, заједничког општенародног има сада директан сукоб са сујетом оснивача који у највећем броју случајева размишља да је:
- – Он или она неприкосновени месија који само он може да Србију извуче из блата у којо се нашла не народном вољом него подметнутим обећањима домаћих издајника који воде политику глобалиста.
- – Он или она има своје принципе који су богом дати и он или она као принципијална особа великодушно нуди своје принципе свима .
- – Он или она те принципе нуде само по принципу прихвати или остави , боже мој то су моји принципи које ти ја нудим а ако их не прихватиш свако ће на свој начин своје принципе да презентира бирачком телу
- – Он или она имају своје полтроне своје лакомислене пријатеље који преко ноћи од нормалног човека направише умишљену будалу који за себе мисли да је он тај који одлучује о судбина Србије
- – Он или она преко ноћи заборавише на Србију на заједничку почаст која им је наметнула идеју и због личног незадовољства политике која унижава Србију и српски народ постадоше највернији савезници погубне политике:
Како?
- – Тако што једну општу племениту идеју коју осећа већина српског народа приписаше себи.
- – Зато што се у самом почетку окружише полтронима , људима без части и морала и људима који од оснивача направише сујетну особу уместо да постане авангардист.
- – Зато што немају могућност да се одупру свом егу и чињеници да су и они некад били део очајничке масе,
- – Зато што је испливало незадовољство које су и сами имали док нису постали председници,
- – Зато што је потиснута сва племенитост и чистоту коју су носили у себи пре него што постадоше председници нечега што подржава већина грађана Србије ,
- – Зато што потиснуше заједништво, саборност и родољубивост на маргини а све у корист личне сујете
Шта је решење?
- – Решење је једноставно али за успех треба да се пре свега појединци носиоци функција приземље да сагледају своју прошлост зарад будућности и да постану оно што су у минулим временима били и да се подсете:
- – Да се у и они сами били део незадовољне масе грађана ,
- – Функцију преседника користе као кохезиону функцију а не као функцију која разбија заједништво
- – Да интерес грађана ставе изнад својих личних интереса
- – Да се окрену будућности која је трасирана непоколебљивом искреном и Хришћанском благодарности српског народа према свим националним мањинама,
- – Да се подсете да се српски народ никад није огрешио о божије заповести и да никад у новијој историји није био насилнички мада му приписују освајачку нарав за борбу само оног што му је некад неко други отео,
- – Да буду само оно што су били пре функције председника!
ШТА ЈЕ ЦИЉ?
- – Циљ је да српском народу и Србији буде боље после избора
- – Циљ је да се сви грађани окупе око идеје која је заједничка –једна али коју експоатишу политичке странке , покрети и националне мањине и од једне заједничке идеје имамо десетине идеја које су идентичне али које су расуте по Србији као бачено перје из јастука.
- – Циљ је саборност која треба да се уздигне изнад личних сујета носилаца функција који Србију доживљавају као арену а не као једно нерескидиво заједништво очајника који у мору истих понуда разбацују своје гласове оним за које ни у сну не би гласали,
- – Циљ је да се дозовете памети или се сви повучите из политичког живота јер својим понашањем потврђујете своју неспособност
- – Својим не јединством ви подржавате, свесно или не свесно режим против којег излазите на изборе наводно као спасиоци.
14.02.2016. године Зоран Самарџић