У ноћи између петка и суботе у породилишту у Вишеградској, више од хиљаду километара далеко од куће, рођена је беба брачног пара из Сирије, Џафара и Расмије.
Мајка, отац и двадесет месеци стара бебина сестра, Сара, стигли су у Београд у петак вече са југа Србије, након што су прије тога пјешке прешли границу са Македонијом.
Двадесетчетворогодишња Расмија је добила трудове још у току путовања до Београда, али је, уморна и забринута за исход путовања, трпела болове све док мала породица није стигла у парк поред београдске железничке станице. Ту су их дочекали представници невладине организације Праксис, који су контактирали организације Save the children и Центар за интеграцију младих. Заједничком акцијом Инфо центра за азил и ових организација мајка је одведена у породилиште, а отац и дете, за прво време, збринути у Кутку за децу и породице који Save the children , Центар за интеграцију младих и Адра воде у Инфо центру за азил. Преводилац Инфо центра за азил пошао је у болницу са мамом да помогне током порођаја.
“Стиснули смо зубе и прешли границу са Србијом, јер нисмо могли да останемо у Македонији. Нисам желео да нам се дете роди у избегличком кампу“, каже двадесетседмогодишњи Џафар, који се на исцрпљујуће путовање са породицом упутио пре око шест месеци. Покрети су му успорени, споро говори, тешко се присећа детаља. Видно је исцрпљен. Породица је кренула у Немачку, где су око годину дана пре њих отишли Џафарова сестра, ујак и још неки чланови породице. “Знали смо да је Немачка безбедна земља и да прихвата избеглице. Нисмо више могли да останемо у Сирији. Четири године бесни рат, а већ неко време тамо живот више не постоји. Нико није безбедан. Видели смо децу наших комшија како леже по улици након напада ракетама“, објашњава Џафар шта га је натјерало да на овај опасан пут пође са малим дететом и трудном женом.
На питање како су његова трудна супруга и мала ћерка поднеле путовање и све тешкоће, Џафар одмахује руком и каже: “Остави то богу“, а онда додаје: “На путу до турске границе, близу Алепа, наишли су авиони који су бацали неке запаљиве бомбе. Све око нас је горело. Када је моја супруга преживела то, знао сам да ће преживети и све остало.“
И заиста, након свих претрпљених напора и исцрпљујућег пута, беба и мама су добро. Отац и ћерка упућени су, након регистрације у полицији, на смештај у привременом центру за азил у Крњачи. Џафар каже да би послије свега, ипак желели да доспеју у Немачку.
“Када смо стигли у Београд, добили смо сву потребну помоћ, и могли смо да мало заборавимо на све проблеме. Важно је да смо сви здрави и да су беба и мама добро. Желели бисмо да стигнемо до своје породице у Немачкој, јер желимо да будемо с њима, да водимо нормалан живот и да деца имају будућност “, каже Џафар, и додаје, први пут кроз осмех: “али, мислим да ћу ћерки дати име Србија. Толико смо се намучили да стигнемо доовде.“
РТРС