Добро јутро Србијо са подпросечним коефицијентом интелигенције!
25.04.2016
Шест сати је, мобилни телефон звони за буђење. Заустављам га. Подижем ролетну. Тмуран дан који не обећава.
На путу до радног места заустављам се на два од три семафора. Госпођа на бициклу обучена у класичан костим тегет боје и бела кошуља испод. „Црног“ лица и намрштеног чела погледа упућеног недостижним даљинама. Увек стоји ослоњена на једну ногу а друга је на педали бицикла, док чека да се на семафору упали зелено светло. Осам сати на радном месту протичу уобичајено. У 9:00 доручак, у 11:00 кафа, у међувремену редовне радне активности. У 15:00 крај радног времена. Долазак кући, ручак… Око 23 на спавање.
Сви ТВ канали приказују како ће изгледати пут у ЕУ, нова радна места, улазак у НАТО (који је заправо дошао код нас), Грачаница тоне у мутној води акумулације иза бране Ровни, деца се морају безусловно вакцинисати, једемо парадајз који када пресечемо у његовој унутрашњости налазимо јагоду, небо је ишарано траговима који сеју смрт, У генералштабу седи штаб НАТО алијансе, наша земља није наша јер да јесте зашто би „Карађорђево“ било исписано латиницом и арапским писмом…
25.04.2016
Шест сати је, мобилни телефон звони за буђење. Заустављам га. Подижем ролетну. Тмуран дан који не обећава.
На путу до радног места заустављам се на два од три семафора. Госпођа на бициклу обучена у класичан костим тегет боје и бела кошуља испод. „Црног“ лица и намрштеног чела погледа упућеног недостижним даљинама. Осам сати на радном месту протичу уобичајено. У 9:00 доручак, у 11:00 кафа, у међувремену редовне радне активности. У 15:00 крај радног времена. Долазак кући, ручак… Око 23 на спавање…
Сви ТВ канали приказују како ће изгледати пут у ЕУ, нова радна места, улазак у НАТО (који је заправо дошао код нас), Грачаница тоне у мутној води акумулације иза бране Ровни, деца се морају безусловно вакцинисати, једемо парадајз који када пресечемо у његовој унутрашњости налазимо јагоду, небо је ишарано траговима који сеју смрт, у генералштабу седи штаб НАТО алијансе, наша земља није наша јер да јесте зашто би „Карађорђево“ било исписано латиницом и арапским писмом…
Постављам питање, на првом месту себи самој: Да ли само ја примећујем да ми се живот претворио у Дан мрмота? Да ли само ја свако јутро устајем у 6:00 и одлазим на спавање у 23:00? Да ли још ико од Вас проживљава сваки дан који носи датум 25.04.2016? Да ли и у коликом проценту има оних који имају IQ >89 ? Како изгледа зора која најављује дан са другим датумом? Како изгледа Србија без старлета, риалити програма, насиља, реклама које пропагирају разврат, блуд, геј популацију, које говоре о појави деце која варају родитеље, избегавању школских обавеза, које појаву упражњавања сексуалних маштања малолетних , неформираних личности презентују под називом часа физичког васпитања. …. Србија живи деценијама дан мрмота. Нама се дешавају избори сваке две године након којих се ништа не промени на политичкој сцени и између којих се дешавају све горе и горе ствари. Ми смо поклонили властиту земљу странцима. Лишили смо нашу децу слободе и осећаја да имају властиту отаџбину. Наша деца маштају да оду одавде а да при томе не знају ни где ни шта их чека тамо. Нашом земљом управљају страни амбасадори и то оних земаља које су извршиле злочин над нашим народом; нашим градовима се шетају НАТО трупе и формације којима је то безусловно дозвољено; ми се задужујемо из секунда у секунд и пали смо у дужничко ропство; ми смо гладни, жедни, боси и голи, ми смо земља која нема новац за трећу бесплатну вантелесну оплодњу али имамо за операцију промене пола… Али Србија је гласала, под страхом, претњама, стресом, утицајем Пинка, Информера и коефицијента интелигенције < 90%.
Шта нас чека? Озбиљно размишљам да ли даље да пишем. Ако све што смо преживели и преживљавамо под утицајем режима АВ није довољно да емитујемо сабрану енергију и пробудимо се у дану који носи датум 26.042016, боље нисмо ни заслужили.
Лаку ноћ Србијо са просеком интелигенције преко (бар) 100.