Последњи начелник КГБ града Припјат Виктор Кљочко који је и после трагедије остао у граду говорио је о самој нуклеарној катастрофи и рекао да је градски КГБ сумњао на диверзију.
Према његовим речима градски КГБ је још 27 фебруара 1986 послао информације КГБ-у Кијева и Кијевске области о томе какви се тестове спроводе у четвртом реактору.
„Ми смо упозорили КГБ Кијева о томе да се у реактору спроводе тестови да ли сами реактор може да ради ефективније. Упозорили смо да реактор ради у недозвољеном режиму и да то може довести до катастрофе. Наш допис је стигао у Кијев али даља судбина тог документа је непозната. Покушали смо и сами да разговарамо са директором нуклеарке, обраћали се врху КП у Кијеву али ни то није помогло“- рекао је Кљочко.
Он је додао да је у реактору ситуација била напета и дан пред експеримент и да су стручњаци били под притиском руководства из Кијева да се експеримент одради. Такође је додао да до несреће није дошло током извођења експеримента него још у припремној фази.
„Експеримент буквално нису ни стигли да спроведу. Експлозија се догодила током припреме“- рекао је он.
Он је рекао да га је информација о несрећи затекла у његовом стану у Припјату око 01:24 и да је одмах са начелником градске милиције отишао у електрану.
„Прва верзија коју смо разматрали након несреће била је диверзија, субверзија. Није тајна да су стране службе и раније показивале велико интересовање за Чернобил, посебно немачке и америчке. Било је и раније покушаја врбовања запослених у станици као и хапшења страних обавештајаца и шпијуна. На жалост градски КГБ по статусу није могао да учествује у томе“- рекао је Кљочко.
Он је додао да је стране службе највише занимало складиштење нуклеарног отпада као и сировине за производњу хидрогенске бомбе.
„Стране обавештајне службе је занимала свака информација у вези Чернобила. Једном приликом КГБ је ухапсила криминалца који је уз помоћ пријатеља запосленог у електрани покушао да украде стручну литературу у вези Чернобила за стране службе. Али на срећу нису успели у томе“- рекао је он додајући да је после несреће интересовање страних служби још више порасло али да међу запосленима и ликвидаторима осим малог броја појединаца нису могли да нађу сараднике.
Он је демантовао и гласине да је информација о несрећи скривана од становништва и да нису предузете мере заштите.
„У Припјату је 93% становништва било запослено у електрани и људи су сами знали које је мере неопходно предузети у оваквим ситуацијама. А градске власти су предузеле све неопходне мере још 26 априла ујутру и првих неколико месеци након евакуације успели смо да спречимо пљачке“- рекао је он.
Подсетимо да је реактор који је експлодирао пуштен у рад 1983 године.
На 10 километара од електране налазио се модерни совјетски радар „Дуга 3“ познатији као „руски детлић“ који је пуштен у рад 1985 а затворен одмах после несреће.
У моменту несреће били су у изградњи 5 и 6 реактор с којима је ова електрана требала да постане најмоћнија на свету.
Припјат је од 1970 до 1986 године израстао у град од 47000 становника а до 1988 требао је да буде град од 80000 становника.
Након несреће СССР је уместо у развој финансијска средства улагао у санирање последица ове катастрофе и изградњу новог града Славутића за раднике који су наставили да раде на одржавању преосталих реактора.
Након несреће у раним јутарњим сатима представници КП УССР боравили су у Припјату и саопштили да је ситуација нормална и да нема потребе за евакуацијом. Она је тек наређена кад су после подне у град стигли представници владине комисије из Москве.
Пет година након ове несреће распао се СССР.
http://www.segodnya.ua/ НОВИНСКИ ФРОНТ