Четвртог јуна 1942, командант финске војске је напунио 75 година. Међутим, уместо да слави рођендан у некој палати или лускузном хотелу, Карл Густаф Емил Манерхајм је имао добар разлог да се са колегама нађе у вагону са оплатом од махагонија, црвенкастим завесама и тапацираним седиштима, заустављеном на споредном колосеку.
Адолф Хитлер је стигао ненајављено, а Манерхајмов нипошто није желео да се створи утисак да је реч о званичној државничкој посети. Користећи дипломатску способност и дискретност, по којима је данас познат, Манерхајмова је опчинио Фирера за добробит свог народа.
Једини начин да спаси Финску од Стаљинове тираније је било савезништво са нацистима, па је Манерхајмов вешто балансирао како би сачувао снагу сопствене војске, борећи за Хитлерову наклоност без склапања формалног савеза.
„Манерхајмов је био веома опрезан када су у питању Немци, баш као што је то био и 1918“, каже за портал ОЗИ Џонатан Клементс, аутор књиге „Манерхајм: Председник, војник, шпијун“.
Он истиче да Манерхајм „није био пријатељ нациста“, али да је заслужан за успостављање неке врсте пакта према коме су Немачка и Финска, иако нису биле савезнице, војно сарађивале у борби против истог непријатеља.
Сачуван је и снимак тог разговора са Фирером. Иначе, то је једини познати снимак Хитлеровог приватног разговора, а његов тон је зачуђујуће интиман с обзиром на то да је био познат по ватреним јавним говорима.
Финска је јединствени случај у рату у многоме захваљујући Манерхајмовим напорима. То је једина европска земља у совјетском суседству која није окупирана током рата, нити 1945 након њега, добрим делом захваљујући Стаљиновом дивљењу према Маршалу који је одбио да нападне Лењинград. Осим тога, Финска је стала на страну Немачке, док је, истовремено, у сопственим границама била поштеђена прогона Јевреја и готово свих других избеглица, открива књига „Финска и холокауст“ Хану Рауткалиоа. Поврх свега, управо су Манерхајмови другарски односи с Хитлером задржали нацисте.
Прикривајући сопствено изненађење због Хитлерове изненадне рођенданске посете, кришом га је одвео у свој приватни салон, а када му је Хитлер поклонио „мерцедес бенц“ у знак захвалности што је 1941 одлучио да стане на његову страну, Манерхајм је захвално и дискретно примио његов поклон . Упркос томе, када је августа 1944 изабран за Председника, Манерхајм је на инаугурацију дошао у свом „седану В12 пакард“, а не у „мерцедесу“, откривају документи из архиве Манерхајмовог музеја.
Игра мачке и миша коју је Манерхајм играо са Хитлером је била врхунац спектакуларне каријере човека високог 193 центиметара, који је ловио тигрове, суочио се са Стаљином, говорио шест језика и, као тајни агент, на коњу прешао хиљаде километара кроз непознату територију Централне Азије.
Поводом 75 рођендана, финска Влада је доделила Манерхајму званичну титулу „Маршала Финске“, а 53 године после његове смрти фински народ га је изабрао за најзначајнијег Финца.
„Финцима Манерхајма никад није доста“, каже Клементс.
Маршал Финске је рођен у аристократској породици која је говорила шведски. Отац је побегао с љубавницом и оставио породицу у дуговима. Манерхајмов је изградио каријеру у армији Царске Русије и служио је последњем руском Цару. Као тајни агент, из Санкт Петербурга је отишао у Кину, коју је прешао на коњу, и учио је XIII Далај Ламу да пуца из пиштоља.
Имао је 72 године када је повео финску војску против тешко наоружане Стаљинове војске. Финска армија од 346 000 људи се суочила са готово три пута више руских војника, одолевајући много дуже него што би било ко очекивао. Манерхајмову је ова битка донела славу јунака финске слободе, а четири године касније преузео је функцију Председника.
Данас је његов углед уздигнут до мита, што потврђује и кенијски филм „Црни Манерхајм“ у коме су сви ликови, укључујући и Манерхајма, црнци.
Међутим, његова личност је и даље обавијена велом тајне. Оженио се богатом руском племкињом српског порекла, која му је родила двоје деце. Њихова веза се, међутим, завршила разводом, што је Манерхајма бацило у депресију. О његовом приватном животу се мало зна.
„Изгледа да није имао много пријатеља“, каже Ерик Ено Там чија књига „Коњ који скаче кроз облаке“ описује Манерхајмово епско путовање кроз Азију.
Манерхајмова веза са нацистичком Немачком је спасила Финску и од Стаљина и од Хитлера, што није занемарљив успех. Иако није био нарочито успешан када су у питању брак и пријатељства, његов захвални народ ће га заувек памтити због мудрости, вештине и неуморне посвећености.
Ката