У Москви желе да што пре олакшају и убрзају увоз робе из Србије и сада све зависи од наше царине. Близу смо договора – каже за „Новости“ Татјана Голендејева, заменик шефа Руске царине.
СРПСКА роба која иде у Русију могла би још брже да стиже до купаца. Царина Руске Федерације нуди нам „зелени коридор“, попут онога који имају са Италијом, Кином и Турском. Ако се интензивирају преговори на релацији Москва – Београд, целокупан посао око „зеленог коридора“ би се могао завршити у неколико наредних месеци јер, што је посебно важно, постоје добра воља и услови за то, казала је за „Новости“ Татјана Николајевна Голендејева, заменик руководиоца „Руске царине“ и државни секретар у тој служби.
Наши извозници се жале да им камиони стоје дуго на царини и да роба споро стиже до купаца. Али у Москви кажу да је тај проблем лако решив.
Ако постоје дугорочни уговори и потребни фитосертификати да у воћу и поврћу нема инсеката, не мора се сваки камион детаљно проверавати. Дакле, дугорочни купопродајни уговори могу помоћи да се многа питања брзо решавају, објашњава Татјана Голендејева, која је генералајтнант царинске службе РФ.
Фитосанитарна контрола би се могла обављати у Србији, што би утицало на то да нема чекања на царини. Тако се радило док су се велике количине воћа и поврћа увозиле из Турске. Осим тога, од Турске су Руси добијали информацију о реалној цени робе, што је цариницима олакшавало и убрзавало посао.
Јасно је да посао цариника иде споро ако се свака партија посебно прегледава. И Србима треба да буде интерес да имају дугорочне веће уговоре па ће увоз у Русији бити бржи и већи, истиче Голендејева. Она додаје да је осим тога важно је да српске компаније имају озбиљне брокере у Русији који ће да поштује руске законе. Има брокера који обећавају „лако ће све да среде“, али најбоље је и, на крају, најјефтиније кад нема мућки и све се ради по закону – вели Голендејева.
Да би се уиграла техника „зеленог коридора“, може се кренути и с једном врстом робе, а касније би се то проширило на целокупни увоз из Србије. Што се тиче техничке робе, код ње нема фитосанитарне контроле и поступак се разликује од увоза воћа и поврћа.
Заменица руководиоца „Руске царине“ објашњава да се произвођачи одређене робе треба међусобно да се организују и предлажу решења. Примера ради, српски произвођачи намештаја и осталих производа од дрвета се сада жале да им по новим правилима роба постаје прескупа. Таква питања се не могу решавати индивидуално него грански.
Уверена сам да ће се у блиској будућности постићи договор између царина Русије и Србије и да ће функционисати „зелени коридор“. Оптимиста сам јер су односи између наших држава одлични, а такође и између царинских служби – каже наша саговорница.
Протокол о размени података о вредности робе у промету између Србије и Русије је потписан у октобру 2014. године, али још није дефинисан начин на који ће се то чинити. Тај споразум је већ корак у успостављању јачих веза између две службе у циљу повећања промета робе и он одлично функционише.
За нови корак сарадње потребно је да се дефинише међусобна комуникација између две царинске службе. Да би „зелени коридор“ могао да функционише, потребна је електронска размена података и пролаз граничних прелаза без царинских формалности. То олакшање не значи да царинске службе неће обављати своје функције. Поједностављено речено, ако је једна служба прегледала робу и послала информацију договореним каналом то ће бити довољно да роба несметано пређе границу и иде директно у руке купца или посредника. Страна која је прималац робе ће селективно обављати контролу у складу са својим принципима пословања.
НОВОСТИ