Колико су бирачима СРС и ДЈБ биле привлачне због својих политика или лидера, а колико су се само „згодно” наместили да прикупе такозване протестне гласове (гласове незадовољних актуелном влашћу, али и одавно познатом опозицијом, системом)?
„За нас су гласале искрене српске патриоте и грађани Србије који су свесни безнађа у које је Србија доведена. На нашим митинзима је било доста младих људи који су лишени предрасуда. Они су нестрпљиви да се проблеми реше и нису спремни да седе и јадикују над својом судбином”, указује Шешељ.
Душан Павловић, пак, не види разлику између протестног гласања и бирања за одређену политику. Како наглашава, грађани полако схватају да је нетранспарентност рада државних органа и јавних предузећа извор корупције и главни разлог што данас живимо лоше, то јест што све мање новца издвајамо за здравство, школство, науку, културу, уметност, решавања комуналних проблема..
„Грађани то јако добро интуитивно осећају. Време ради за нас”, додаје он, а преноси Политика.
И Цветићанин „мири” ове две ствари. Каже, гласало се за СРС и ДЈБ и из протеста, али се њихов успех може објаснити и трендом видљивим и у региону и у Европи, где мејнстрим политика све више губи простор. На председничким изборима у Аустрији, рецимо, у други круг су управо прошли радикални десничар и „зелени”.
Ката