Међународни празник рада – Први мај у Црној Гори ће се обележити у атмосфери никад веће незапослености, сиромаштва, социјалне неправде и угрожености радничких права.
Празник рада – симбол интернационалне радничке и синдикалне солидарности тешко да се у Црној Гори, са оваквом економско-социјалном ситуацијом у којој нас је довела актуелна власт, може провести у добром расположењу, достојанствено и са вером у бољу будућност.
Социјално одговорна држава је нешто од чега је данашња Црна Гора удаљена низ светлосних година.
Тешко је празновати Први мај у земљи у којој је прва и највећа жртва транзиције била управо радничка класа. Да парадокс буде већи, управо на таласима радничког незадовољства политички метузалемкоји већ две и по деценије држи Црну Гору заробљеном.
Радници су тако годинама сведоци бездушно спровођене пљачкашке приватизације под покровитељством актуелног режима, а време када се у Црној Гори могло пристојно живети од поштеног рада остало је само у лепом сећању, јер су радници у међувремену препуштени сами себи и приморани да радничке хале замене улицом и суровом борбом за преживљавање.
Једино чиме се актуелна власт може „похвалити“ јесте да је успела да драстично повећа број обесправљених радника којима је владајућа коалиција предвођена ДПС-ом украла чак и наду у боље сутра.
Оно што осиромашеним радницима остаје јесте да ће се у данима који долазе створити предуслови за смену актуелног режима, а тиме и окончати агонија у којој се налази радничка класа у Црној Гори.