Алена Агеева
У модерној историји Украјине неки датуми биће упамћени више од једне деценије. Ти догађаји од 2. маја 2014. године обележени су трагедијом у Одеси, подлошћу и лицемерјем. То је трагедија за све грађане који су били жртве гомиле бесних националиста, подстакнутих од стране кијевских политичара, лицемерних западних политичких елита, који су говорили о ужасима корумпираног режима Јануковича, а затим љубазно оценили акције новог Кијевског режима.
Догађаји у Одеси логичан су наставак Кијевског Мајдана, где је маса била предвођена милитантима који су отварали ватру на полицијске службенике, говорећи да се залажу и жртвују за љубав према миру. Маса, у којој су животе дали појединци означени су као „мученици“ националне револуције. За разлику од Кијева, Одеса је постала центар отпора Новорусије. Становници Одесе, мултинационалног града са традицијом мира и међусобног поштовања, нису прихватили реторику нових власти са идејом принудне Украинизације. Они су на време схватили да се над гласним фразама о Европском избору Украине – у ствари крије анти-уставни државни удар, моћних политичких авантуриста који су иницирани, подржани и усмеравани из Вашингтона.
У Одеси, у тим тешким данима осетило се отворено противљење америчком пројекту „Украјина“. Становници Одесе нису могли да прихвате улогу америчке морнаричке базе, да деле судбину колонијалне луке и тако постану центар за развијање САД-а у Црном мору у унутрашњости језера. Хронологија догађаја тих дана указује на то да крвави призори из Одесе режираних од
стране једних те истих аутора имају двоструку намеру: Прва је била да се анти-Мајдан покрет уништи, а друга да у пракси укључи у политичке борбе Украјинске неофашистичке организације и фудбалске екстремне навијаче, познате по свом национализму и расизму. Формални разлог била је појава „Одесса одреда“ у борби против Анти-Маидана. Међутим, очекиван резултат овог сукоба, у којима су укључене особе које себе називају присталице јединства и про-руских грађана Украјине, била је смрт невиних старих људи, жена, младих људи – оних који су учествовали у мирним демонстрацијама, а који су морали да се бране буквално голим рукама. Језив злочин догодио се у Дому синдиката, где је због ексцеса украјинских националиста убијено 48 људи само у званичној верзији Кијевских власти. Иако извештаји очевидаца догађаја кажу да је број жртава премашио 100 људи.
Може се спекулисати о детаљима инцидента, али главни циљ догађаја у Одеси био је увод у немилосрдно гушење слободне воље свих оних грађана који се нису слагали са политиком нове владе. Одеса је коначно разбила илузију мирне, ненасилне „револуције достојанства“. Огромна већина становника Донбаса и Крима искусила је страхоте и ужасе „масакра из Одесе.“ Вера у било какве могућности мировних разговора са украјинским властима, била је потпуно бесмислена.
Након што су Украјински националисти из Одесе опробани у уништавању историјских споменика, прављењу нереда, непријатних инцидената, пребијању не само противника, већ и сваког ко се усуди да им се супротстави, власти у Одеси солидарисали су се са очигледним прећутним пристанком власти из Кијева и њихових „Борбених трупа у име Украјине“, да овакве догађаје игноришу. Они су на тај начин улили страх и узнемирење милионима људи за које је постало јасно да ће без обзира какве грехе изгредници правили у интересу нове владе проћи некажњено, разуме се – уз велику подршку Вашингтона и европских престоница. Чињеница је да истрага о дешавањима у Одеси није ни почела, а „прави хероји“, посебно, садашњи шеф Врховне Раде Парубии, не само да није подлегао правној одговорности, већ пуном паром гради успешну политичку каријеру.
За лидере украјинских власти очигледно није од користи да европска јавност сазна истину о догађајима у Одеси. Ово не само да квари слику нове Украјине, већ и ствара парадокс у непроцесуирању оних који „брину“ о судбини сиријских избеглица, ширењу лажи о наводном малтретирању становништва „окупираном“ Криму, вешто избегавајући чињеницу да грађани „нове“ Украјине умиру или нестају, да су тзв добровољачке батаљоне чинили људи са претежно криминалним досијеима. Дакле, модерна Украјина је корумпирана и на ивици масовне војне психозе.
„Еуро Активисти“ из Украјине лажне бунтовничке снаге у европским градовима, у хладу жуто-плаве заставе, организовали су позоришне акције солидарности са људима изложеним „Руској агресији“, у којима упорно моле за право да буду Европљани. Међутим и даље се намеће једноставно питање: Како земља која тражи чланство у цивилизованој Европској заједници, подстиче прогон и убиства против оних који имају право на свој положај, оних који заслужују барем елементарно људско саосећање, оних који захтевају пуну истрагу за трагедију у Одеси. Оних који цитирају чешког патриоту који је погубљен од стране нациста И. Фучика: «Људи, чувајте се!» Заиста, европска јавност треба пажљиво проценити намере оних који говоре о европском избору Украјине, која пропагира идеологију мржње и опскурантизма. Они који су на трговима европских градова и јавним скуповима публици покушавали да говоре о тешком, али стабилном придржавању Украјине европским вредностима и идеалима, а у својој земљи су апсолутно равнодушни према судбини људи који пате од сиромаштва и неправде, угрожених људи без задржавање њихових социјалних и политичких права.
Алена Агеева,
Координатор групе друштвене акције „Југоисточна Звезда“